IMAM JEDNU PROSTO NEVEROVATNU ŽIVOTNU PRIČU…


Imam jednu prosto neverovatnu životnu priču.


Studirala sam u jednom gradu i živela sam sa cimerkom u jednoj zgradi na 4. spratu.

Na spratu poviše mene je živela jedna stara bakica. Uvek sam joj pomagala nositi kese iz dućana i tako bi se nekad zapričale.

Uvek sam bila osetljiva na starije i nemoćne, pa sam joj s vremenom počela pomagati i oko drugih stvari.

Pospremila bi joj po kući, otišla bi joj platiti račune, donela nesto iz dućana, ali najvažnije od svega:

popila bi kafu s njom s vremena na vreme, razgovarala s njom i slušala je šta ima da kaže da ne bude usamljena.


Pošla sam kući nakon ispita i zaboravila sam na studij i bakicu, samo sam se kući zabavljala s drugarima.

Dok nije zazvonio telefon. Bio je to jedan odvetnik.

Bakica je umrla i oporučno ostavila meni svoj stan.

Nije imala nikoga i tako mi se htela zahvaliti na pažnji koju sam joj davala tokom tih nekoliko godina.

Ne možete zamisliti kako sam se osećala.

Sad se udajem, i živet ću s mužem u tom gradu, u tom stanu.

Izvor: hotgamecritics.blogspot.ba


Add a Comment