Bilo je to ove subote, oko 15h. Ulica pusta, sedim na stepenicama jedne zgrade i plačem

Bilo je to ove subote, oko 15h. Ulica pusta, sedim na stepenicama jedne zgrade i plačem.

Dobila sam posao u drugoj državi ali sam saznala da treba da krenem na dijalizu, svi su me napustili i jednostavno mi se sve skupilo.U jednom trenutku čula sam neki glas kako me pita “jeste li dobro?”.Vidim devojčicu, možda 14-15 godina, braon kose sa šiškama, nosi specifičnu ogrlicu u obliku leptira.

Viđala sam je ranije u autobusu. Samo sam pomislila “još mi samo ti trebaš”.Drsko sam joj rekla “da, dobro sam, gledaj svoja posla”.Samo je stajala i gledala u mene a ja sam samo počela još jače da plačem.Mislila sam da će otici, ali ona je samo sela pored mene.

Tih 20 minuta su mi bili najlepši u zadnja dva meseca.Devojčica me je saslušala, davala savete kao da ima 45 a ne 15 godina, zasmejavala me je i bodrila.Nikada nisam videla tako mladu devojčicu sa tako zrelim razmišljanjem.Sutra se selim, i , ako ona ovo čita, želim da joj se zahvalim što mi je dala želju i snagu da nastavim dalje. ❤

Izvor: http://www.ispovesti.com

(Posjećeno 23 puta, 1 Posjeta danas)