“SVAKI PUT KADA VOZIM TURU PREMA MAĐARSKOJ, PROLAZIM KRAJ JEDNE KUĆE…”

Kamiondžija sam. Svaki put kada vozim turu prema Mađarskoj, prolazim kraj jedne kuće u kojoj stanuje dječak koji ima Daunov sindrom.

On često stoji na terasi kuće, i maše ka vozilima.

Svaki put kada ga vidim pritisnem trubu.  Mali se tada smije, skače od sreće i maše rukama…

Jedan dan odlučim da ga iznenadim, kupim onaj dječiji automobil na akumulator i kada sam stigao do njegove kuće tu napravim veliki zastoj, izađem iz kamiona i iz prikolice iznesem automobil.

Dolazim ispred kuće njegovi već izašli napolje i grle me. Ljudi moji suza je bilo na sve strane.

Dječak je došao do mene zagrlio me i zahvalio se te je otrčao  do sobe i donio mi crtež kamiona.

Malac je bio jako sretan, a sretan sam i ja. Ponekad je potrebno sasvim malo da bismo bili sretni.

(Izvor: novi.ba)

POPULARNO:  ŠVICARSKA ZABRANJUJE DEZODORANSE SA ALUMINIUMOM: DOKAZANO UTIČU NA POJAVU RAKA DOJKE