RODITELJI, ČITAJTE : DR. NESTOROVIĆ: BOLJE DA SU DJECA NA MINUSU NEGO U TOPLIM IGRAONICAMA

Odgajanje djece definitivno se razlikuje od države do države i čini se da su neke stvari koje nama na Balkanu ne bi pale na pamet negdje drugdje sasvim normalne.

Primjerice, naši roditelji će radije uvesti bebu u zagušljivu prostoriju kako bi popili kafu nego što bi sjedili napolju na zimi. Štetnost prostorije u kojoj se puši je daleko veća za bebu nego hladnoća, od koje ne može da se razboli vaše dijete, ukoliko je adekvatno obučeno.

Ukoliko se dijete smrzne napolju jer nije dobro obučeno, to dovodi do slabljenja imuniteta, koji je tada podložniji virusnim i bakterijskim infekcijama.

Kako dođe hladno vrijeme, svjedoci smo da su parkovi pusti, dok su tržni centri i igraonice puni djece. Roditelji kao da nisu svjesni da je opasnost od razbolijevanja upravo veća u ovim zatvorenim prostorijama sa mnogo ljudi.

Kako bi stali na put vjerovanju da zimi ne treba da izlazimo na svjež vazduh sa djecom, ekipa sa B92 razgovarala je s prof. dr. Branimirom Nestorovićem, pulmologom na Unverzitetskoj klinici „Tiršova“, koji je otkrio nekoliko stručnih saveta:

Da li bebe mogu da se razbole od hladnoće?

Kada dođe hladno vreme, učestalost respiratornih infekcija zaista poraste (kako svako zna). Ali, nije u pitanju sam pad temperature. Jedna velika 2002 metaanaliza (pažljiv pregled medicinske literature) na ovu temu je zaključio da samo rashlađivanje ne povećava rizik od prehlade. Izgleda da je značajnija brzina kojom dođe do promene temperature.

Ako temperatura brzo padne, pri izlasku napolje doći će do skupljanja krvnih sudova na sluzokožama disajnih organa, što ih čini podložnijim infekciji. Sličan efekat se leti može zapaziti kod osoba koje ulaze u prostorije sa jako niskim temperaturama, usled uključenih erkondišna. Stoga ako ste aktivni napolju (deca koja se igraju imaju toplu kožu i sluzokože, pa im hladnoća ne smeta), rizik od infekcije nije posebno povišen.

Drugi razlog čestih infekcija je socijalan, ljudi u hladnim periodima godine provode više vremena unutra, pa se virusne infekcije lakše šire. Većina respiratornih virusa nije otporna više od jednog sata na temperaturama ispod nule, pa boravak na hladnom u stvari smanjuje rizik od infekcije.

Nasuprot tome, respiratorni virusi na temperaturama oko 20 stepeni mogu da budu infektivni i desetak sati. Stoga nije prevencija infekcija da deca ne izlaze na hladno, već u pranju ruku i čestoj primeni alkoholnih vlažnih maramica, koje dezinfikuju ruke.

POPULARNO:  SAVJETI HELEN MIREN ZA SVAKU ŽENU: AKO IH POSLUŠATE, ŽIVJEĆETE BEZ OPTEREĆENJA!

Koliko sati dnevno bebe i djeca treba da provode napolju?

Pri temperaturama do minus 10, stvaranje toplote je takvo da nema negativnih efekata na funkcionisanje imunog sistema deteta. Štaviše, radovi su pokazali da boravak do 60 minuta uz igru umerenog intenziteta, dovodi do suzbijanja skoro svih zapaljenskih oboljenja kod deteta.

Ako roditelji primete da se dete trese od hladnoće, trebalo bi ga odmah uvesti unutra, jer je tada organizam pod stresom, koji ima negativan efekat na imuni sistem.

Koliko je za najmlađe štetan boravak u prostorijama u kojima se puši?

Potrebno je maksimalno izbegavanje izlaganja dece duvanskom dimu, jer veoma povećava rizik od dobijanja gripa i drugih infekcija disajnih organa. Jedna studija sa Jejla (čuveni univerzitete u SAD) iz 2009. je pokazala da deca izložena duvanskom dimu češće oboljevaju od virusa, a kada se razbole imaju težu kliničku sliku i više komplikacija.

Već izlaganje dozi od 2 cigarete dnevno tokom dve nedelje je bilo udruženo sa slabljenjem imunog sistema. Štaviše, nastupalo je prekomerno zapaljenje disajnih sluzokoža.

Vaš savjet za jači imunitet zimi?

Recept za ređe prehlade tokom zime je jednostavan. Svakodnevni boravak napolju sat vremena, uz igru. Dobra odeća, koja sprečava znojenje deteta (dakle što bi rekla Nada Macura, slojevita odeća). Ne treba preterivati sa količnom odeće, jer dete ne može da se igra u njoj, a znojenje povećava rizik od oboljevanja.

Obavezna je kapa na glavi, ako je temperature ispod minus 10 šal preko usta (da se spreči rashladjivanje usne i nosne duplje). Topla, udobna obuća, da noge ne budu vlažne. Po povratku u stan, obavezan topli napitak i presvlačenje.

Obilan unos svežeg voća i povrća (sve obojeno voće, aronija, borovnica, sok od crne zove, kupine) sadrže velike količine antocijanina koji su odlični antivurusni lekovi. Dodatak vitamina D (najbolje u obliku ribljeg ulja, jer će tako organizam stvoriti iz njega vitamina D koliko mu treba), šargapera (vitamin A), neki preparat sa mikroelementima (cink, bakar, jod i selen, magnezijum).

Izbegavanje zagušljivih prostorija u kojima se puši. Obavezan san u trajanju od najmanje osam sati. Često pranje ruku i umivanje, da se odstrane virusi sa kože.

Izvor: radiosarajevo