DR STANKO MILIĆEVIĆ O KIČMI: RAZMEKŠALI PRŠLJENOVI ČUDA PRAVE

Ako se bolovi javljaju noću, tokom mirovanja, povezani su s gubitkom težine ili ih prati povišena temperatura, treba se obavezno javiti ljekaru.

Poledica donosi dodatnu brigu: padovi su ovih dana česti, najvažnije je da se prelom ustanovi u ranoj fazi

Svakodnevno, a da često nismo ni svesni, radimo mnogo toga što opterećuje leđa, nekada i sama muskulatura, ma koliko se pazili, nije pripremljena za pritisak pršljenova – slaba je.

I dugo sedenje, preko osam sati, pogubno deluje. S druge strane, zdrave i jake kičme mogu da trpe enormna opterećenja kod ljudi koji se bave teškim fizičkim poslovima i nekim vrhunskim sportovima. Tada pršljenovi pucaju, baš kao i ovih dana na neočišćenim, ledenim ulicama i stazama.

U kom predelu kičme nas najčešće pogađa bol, da li je svako oštećenje za operaciju, kad hitno treba otići kod lekara, šta treba raditi da odgodimo degenerativne promene kojima su posebno skloni stariji pacijenti ili kad pukne pršljen, čitaoce Lene upućuje dr Stanko Miličević iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica.

NIJE SVAKI BOL OPASAN

Koliko su opasni bolovi?

– Nije svaki bol u leđima alarmantan i ne zahteva urgentan odlazak lekaru. To je najčešće mehanički bol, najčešće bezopasan i najčešće će da prođe sam od sebe: u većini slučajeva, posebno kod mladih, bolovi će proći u periodu do 14 dana.

A kod starijih?

– S godinama dolazi do određenih degenerativnih promena, do gubitka tečnosti iz želatinoznog dela diskusa – kičma više nije elastična kao što je bila. Zapravo, ceo proces starenja kičme odvija se kroz više etapa i segmenata; problemi s diskusima rađaju nove probleme. Primetno je okoštavanje, pojava spondiloze, koja zahvata i male zglobove kičme koji se nalaze u njenom zadnjem delu.

Kakve su posledice?

– To dalje vodi ka suženju kičmenog kanala – spinalnoj stenozi.

Gde se najčešće javlja bol?

– U vratu, između lopatica, ide u ruku, u donjem segmentu leđa (lumbalnom), posebno su česti kod onih koji su dugo za kompjuterom. Ne bi trebalo da sede pogrbljeni, preporučuju se pauze, na svakih sat vremena po pet minuta (vežbe su individualne, zavise od uzrasta i fizičke spreme). Bol blagim istezanjem i šetnjom može da se umanji, ali se teško iskoreni.

DISKUS HERNIJA NE MORA UVEK DA SE OPERIŠE

Da li se ovo stanje operiše?

– Diskus hernija u najvećem broju slučajeva nije za operaciju. U devet od 10 slučajeva leči se neoperativno. To je čitav spektar metoda koji najčešće obuhvata klasične lekove za bolove (nesteroidne antireumatike) i za smanjenje napetosti mišića, fizikalnu terapiju, aktivan program vežbi koje se upražnjavaju kada bol malo prođe.

Šta je poenta vežbi?

– Propali diskus da oporavimo ne možemo, potrebno je da ojačamo mišiće koji će lakše da trpe, stabilizuju i drže pršljenove.

Kad moramo kod lekara?
– Ako se bolovi javljaju noću, tokom mirovanja, ako su povezani s gubitkom telesne težine, ili u slučaju da bol prati povišena temperatura, simptomi su koji ukazuju da nije samo u pitanju neki mehanički problem. Uzrok je možda opasniji, može da bude rezultat zapaljenja kičme, čak i maligne bolesti.

PRŠLJENOVI STRADAJU OD PADOVA

Padovi su česti zimi, stradaju pršljenovi.
– Tada pacijenti zaista treba hitno da se jave lekaru, posebno kada postoji neka značajna trauma. Rendgenski snimak kičmenog stuba u dva položaja najčešće je dovoljan da se vidi da li postoji fraktura. Problem je uglavnom rešiv, a pogrbljenost zbog nesaniranja traume smanjuje vitalni kapacitet pluća, opterećuje srčani rad, remeti normalan hod…

Kako se sanira prelom?

– Ukoliko postoji dislokacija koštanih segmenata, dolazi u obzir i operativno lečenje. U drugim slučajevima preporučuje se intervencija u lokalnoj anesteziji ili, u nestabilnim prelomima, sa različitim ekstenzijama i gipsom, sledi nošenje specijalnog midera. Treba se često naoružati strpljenjem, potrebno je dosta vremena da se povreda sanira na pravi način.

Kako određujete terapiju?

– Terapija zavisi od mesta preloma, veličine, da li je povređena kičmena moždina. Dakle, neke frakture traže samo praćenje stanja i lekove protiv bolova, fizikalnu terapiju, a neke ubrizgavanje cementnog materijala ili hirurško zbrinjavanje preloma. Izbor najboljeg načina lečenja pomoći će pacijentu da normalno obavlja svakodnevne aktivnosti i spreči pojavu komplikacija.

Obratite pažnju!

Statistika nas upućuje da skoro dve trećine osoba s prelomima kičmenih pršljenova i ne zna da ih ima. Smanjena pokretljivost, bolovi i počeci deformiteta često se pogrešno shvataju kao deo starenja ili rezultat upale mišića, a ne naprsnuća ili slomljenog pršljena. Rendgenski snimak će uputiti na pravu dijagnozu.

Rez nije uvek potreban

Oštećenja i prelome kičme zbog osteoporoze moguće je sanirati i u lokalnoj anesteziji, bez reza duž kičme i zavrtanja šrafova. Hirurg iglom, pod kontrolom rendgena, u slomljeni pršljen ubacuje cement i fiksira ga. Operacija traje pola sata, a ovim postupkom se sprečavaju postoperativne infekcije, zapaljenje pluća i tromboza vena. Bol odmah prestaje, rehabilitacija nije potrebna.

Da kičma bude jaka

Držanje osteoporoze pod kontrolom jedan je od najboljih načina da se spreče prelomi kičmenih pršljenova. Lekari preporučuju dovoljan unos kalcijuma ishranom. Ovaj mineral pomoću vitamina D3, koji pomaže njegovu apsorpciju iz creva, kostima daje neophodnu čvrstinu, prenosi kurir.rs