SAVJETI

ZAMENIO SAM ŽENU MLAĐOM I SADA ŽIVIM KAO ZATVORENIK: MOJ ŽIVOT JE PAKAO!

Podijelite sa prijateljima

Dao bih sve da vratim vreme. Zamišljam kako bi bilo divno ostariti sa onim koji je bio sa togom u mladosti. Zavidim parovima koji su doživeli teška vremena i ostali zajedno u starosti…

Jedan čovek je dugo bio u braku sa suprugom sa kojom je imao porodicu i sve, ali je jednog dana odlučio da sve napusti zbog mlađe žene. Zbog ove odluke se veoma pokajao, pa je napisao iskreno pismo u kojem govori o tome kako sada živi, a koje vam Stil prenosi u celosti:

“Pričanje o ovome nije lako, ali je neophodno.

Moja žena i ja samo živeli 35 godina, prošli smo mnogo zajedno. Imamo divnu decu: sinove i ćerku. Svako od njih sada ima odličan posao, snažan brak – sve zahvaljujući mojoj ženi, koja se za sve ove godine neumorno moli za njih.

Nakon penzionisanja, moja supruga i ja smo odlučili da uložimo ušteđevinu u jedan posao (dugo se molila i postila) – i rezultat je nadmašio sva očekivanja: nikada u životu nisam video toliki novac, skoro sam poludeo od radosti.

Odjednom sam postao član “kluba milijardera” i moj život se promenio. Činilo se da jedna žena – ona ​​s kojom sam živeo toliko godina – nije dovoljna…

Preselili smo se u prestižni deo grada, promenili automobile. Počeo sam da dobijam pozive na važne događaje, privatne prijeme. Mlade lepotice su lebdele oko mene i sva moja nova poznanstva su bila sa mlađim ljudima.

One, te lepotice, šaputale su mi na uvo reči od kojih sam se topio. Osećao sam se kao kralj sveta, trošio sam novac levo i desno.

I onda sam upoznao nju – nazovimo je Doli. Mlada, seksi, nije skidala pogled sa mene, činila se spremnom za sve – i “zaljubio sam se”. Ali, imala je jedan uslov – Morao sam da je oženim.

Moja prva žena me nikada u životu nije me naterala da patim. Ona me je podržavala “u dobru i u zlu”. Činjenica da su naša deca odrasla u uspešne i srećne ljude je u potpunosti njena zasluga. I ja … ne mogu da objasnim kako se to dogodilo.

Bio sam u poseti Doli i njoj majci, koja je istih godina kao moja žena. Pripremila je raskošnu večeru. I nakon toga su počele da iznose uslove, rekla je da brine o sreći njene ćerke (ona je takođe bila razvedena). Ona i Doli su mi dale tri meseca da objasnim i raziđem sa se svojom ženom, inače se nećemo ponovo videti.

Da li sam puzao na kolenima, obećavajući da ću sve srediti? Ne sećam se.

Po povratku kući, počeo sam da optužujem suprugu za sve zamislive i nezamislive stvari. Svađa za svađom – i stvarno sam počeo žestoko da je mrzim. Čak sam i pokušao porodicu da okrenem protiv nje. Lista njenih “grehova” uključivala i preteranu težinu i fanatičnu veru. Rekao sam da njene molitve nisu ništa više od čarolije.

Borila se protiv svih mojih napada, a onda rekla: “Znam u čemu je stvari, idi kod mlade plavuše za kojom trčiš”.

Onda su je svi napali. Moja mlađa sestra, koju je moja žena jednom izvukla iz strašne situacije i odgojila kao svoju ćerku ju je ošamarila. Ja sam samo gledao.

Supruga je otišla istog gana. većina stvari u kući su pripadale njoj, ali ništa nije odnela. Deca su želela da se umešaju, ali moji argumenti i laži su i njih ubedili.

Dao sam Doli novac koji su njeni pohledni ujaci tražili i osećao se kao kralj. Tačno dve nedelje, koliko je faza medenog meseca trajala.

Doli je bila raspuštena, bezdušna i ignorisala me je. Udarala me je direktno ispod kože. Nismo čak imali ni seks. Počeo sam da imam poremećaj erekcije. Bio sam prilično siguran da ima nekoga.

Naravno, bilo je lepo kada se na zabavi pojavite sa lepoticom. Ali to je sve. Živeo sam u paklu.

Nisam nikome mogao da priznam, ali nedostajala mi je bivša žena. Njena ljubaznost.

Niko nije pazio šta jedem pa sam se često razboljevao. Doli nije radila, sedela je kod kuće. Rodila mi je dete, ali da li je bilo moje? Ali razgovor sa detetom me je razveseljavao. Kao što je to bilo sa decom i unucima. 

Deca su se udaljila od mene. A njihova majka – ona ​​je bila dobro. Gospod je uvek čuo njene molitve i odgovarao na njih. Bez mene, ona je izgledala mlađe i srećnije.

Doli je praktično prekinula moju komunikaciju sa mojom porodicom. Osećam se kao zatvorenik – pod tušem i u svom domu. Napravio sam strašnu grešku, ali se plašim da to nekome priznam. Patim – i smejem se. Neke stvari ne mogu čak ni u ovom pismu da priznam.

Čak i da je Doli bio anđeo, sada shvatam da sve ima svoje vreme. Zalazak sunca je došao u moj život – nema smisla da želim da budem sa nekim ko proživljava izlazak sunca.

Uz svu želju ne mogu da budem poput čoveka na vrhuncu puberteta. Zaboravite na vijagru.

Dao bih sve da vratim vreme. Zamišljam kako bi bilo divno ostariti sa onim koji je bio sa togom u mladosti. Zavidim parovima koji su doživeli teška vremena i ostali zajedno u starosti.

Još uvek ne gubim nadu da ću se pomiriti sa svojom ženom, ali ona mi ne dozvoljava da se približim. Slao sam joj poklone – vratila ih je. Kaže da mi je oprostila, ali ona više ne želi da ima ništa sa mnom.

Bože, pomozi mi…”

Stil.kurir.rs