AKO NISTE ČULI ZA OVU DIJETU MNOGO PROPUŠTATE: AUTOFAGIJA JE NEŠTO SPEKTAKULARNO KAD JE TOPLJENJE MASTI U PITANJU!

Ovo je nova dijeta, autofagija, za koju tvrde da ne samo da topi kilograme već i zaustavlja proces starenja! Evo o čemu se radi.

Dijeta Jošinorija Ošumija bila je velika novost u svetu medicine i zbog nje je dobio je 2016. godine Nobelovu nagradu. Otkriće je bilo autofagija – proces gutanja sopstvenih ćelija.

Ispitivanja o tome na koje sve načine ovo otkriće može da se primeni još su u toku, ali jedna dijeta sa ovim imenom upravo dobija sve veću popularnost. U pitanju je autofagija.

Autofagija dolazi od grčkih reči koje u slobodnom prevodu znače „jesti samog sebe”.

Mnogi naučnici pretpostavljaju da bi autofagija mogla da nas štiti i od nastanka raka ‒ premda njen efekat zavisi od tipa ćelije, vrste organizma i prirode tumora.

Autofagija je i važan deo odbrambenih sposobnosti, kako uopšteno tako i u okviru specijalizovanih ćelija imunosistema.

Neke od njih koriste se autofagijom kako bi temeljno uništile progutane mikroorganizme.

Druge pak pomoću autofagije razlažu belančevine virusa, „pokazujući” njihove parčiće drugim ćelijama imunosistema kako bi ove bile „obaveštene” o strukturnom obrascu po kojem će zatim prepoznati i eliminisati zaražene ćelije, a time i sam virus.

Zahvaljujući više od dve decenije istraživanja koja su izveli mnogobrojni naučni timovi širom sveta, nadovezujući se na radove O. Jošinorija, danas znamo da su poremećaji gena koji upravljaju autofagijom, ili nekog drugog aspekta kontrole nad ovim procesom, povezani sa čitavim nizom međusobno različitih oboljenja, kao što su, na primer, Parkinsonova bolest, šećerna bolest tipa 2 i razni metabolički poremećaji čija se učestalost povećava sa starenjem.

Neka istraživanja pokazala su da se autofagija uključuje kao odgovor tela na stres, a to se najbolje sprečava vežbama visokog intenziteta, uzimanjem snažnih antioksidanasa i biranom ishranom u kojoj se smenjuju periodi sa visokim i niskim unosom proteina.

Ovde je ključna reč povremeni post. Naime, kako kaže ova teorija, ako po ceo dan nešto jedemo, ćelije nemaju priliku za oporavak i čišćenje od toksina. Kratki periodi posta pružaju ćelijama vreme da to urade.

Zato, savetuje Naomi, izaberite tri neuzastopna dana u kojima ćete postiti 16 sati a hranu unositi samo osam sati. Preporučljivo je da vreme posta uključuje i noć kako biste lakše izdržali, a svejedno je da li ćete postiti ujutro ili uveče.

U danima posta treba unositi oko 25g proteina a u preostala četiri dana jedite veće količine proteina (od 45 do 150g). Masnoće su dozvoljene, ali one zdrave, poput avokada, maslaca, oraha, lososa, skuše, sardine i maslinovog ulja.

Ne treba izbegavati ni ugljene hidrate, ali birajte povrće, voće, mahunarke i žitarice i jedite ih u toku dana, a ne uveče.

Izvor: BLIC ŽENA