SASTOJCI:
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!4 kg šljiva – neto! (očišćenih od koštica)
po želji
1/2 kašičice cimeta
1/2 kašičice mlevenog karanfilića
2-3 kašike rum šećera
PRIPREMA:
Pekmez od šljiva spremam od kako živim van grada, jer u dvorištu imam tri drveta šljive sorte stenlej. Više od dve decenije nisu prskane, pa nisu mnogo krupne.
Ima i crvljivih, ali su zato bezbedne da se jedu direktno sa drveta, neoprane. Jedne godine prerode (u tom slučaju bude gomila punih tegli pekmeza), druge godine slabo rode, ali i tad ih ima dovoljno za jelo i za nekoliko teglica pekmeza.
Da se ima preko zime makar za palačinke… Oprane, osušene i od koštica očišćene šljive izručiti u duboku veliku šerpu (oko 5-6 l zapremine) i staviti na ringlu uključenu na najjače da se kuvaju.
U početku povremeno promešati, dok masa samo “pućka”. Posle prvih desetak minuta mešati češće, dok masa sasvim ne provri.
Smanjiti jačinu vatre i nastaviti kuvanje uz stalno mešanje do željene gustine (od momenta kad provri, kuvati od prilike još jedan sat). Pred kraj kuvanja po želji dodati začine i rum šećer.
Spremiti oprane i suve tegle sa metalnim poklopcem koji se šrafi. Ja ih ne grejem! Sipati pekmez kašikom do vrha tegle, dobro zašrafiti i ređati na pleh. Napunjene tegle staviti u rernu zagrejanu na 100°C i ostaviti oko jedan sat da se pekmez pasterizuje. Isključiti rernu i ne vaditi tegle dok se skroz ne ohlade, što traje desetak sati…
Od ove količine ja dobijem 5 tegli pekmeza po 580 ml. Odložiti ih na suvo i tamno mesto.
Ja ih čuvam u kartonskim kutijama sa pregradama (može od litarskih flaširanih pića, stanu 24 tegle, u 12 pregrada po dve).
Ovako spremljen pekmez može da stoji godinama i da se ne pokvari. Meni uglavnom ne dočeka sledeću sezonu jer se pojede, ali sam jednom zaboravila na par teglica i posle dve godine pekmez je bio kao tek napravljen.
Pošto pekmez u toku kuvanja hoće da prska (pogotovo dok se kuva na jakoj vatri), obavezno zaštititi ruke! Kod mene su to duži rukavi i silikonske rukavice kupljene u kineskoj radnji, koje su mi skoro do laktova.
Mešam naizmenično desnom, pa levom rukom – nisam badava učila dirigovanje 🙂
I da.. pekmez je definitivno najbolji sa palačinkama.