OVO VOĆE SMO SVI JELI KAO MALI, A NIKO NE ZNA KAKO SE ZOVE: JAČA BUBREGE, ČISTI JETRU I POMAZE KOD MNOGIH BOLESTI

Širok spektar lekovitih dejstava! Dud ili murva je pomalo zaboravljeno, ali ukusno voće, koje raste pojedinačno posađeno ili samoniklo.

U našim krajevima nalazimo crnu, crvenu i belu sortu, dok ih u svetu postoji oko sto. Od svih je sorti najaromatičniji crni dud.

Ovaj plod raste na istoimenom listopadnom stablu iz porodice Morus, čije je lišće poznato kao hrana dudovog svilca.

Vergilije je za dud napisao da je najpametnija biljka, jer zadnja propupa čekajući toplo vreme. Nekada je u dolini Neretve drvo duda bilo jako cenjeno za izradu bačvi.

Dud se uzgaja i radi pribavljanja svile od dudovog svilca.

SASTAV I LEKOVITOST DUDA

Plodovi duda sadrže slobodne organske kiseline (limunska i jabučna), vitamine C, B, K, A, i E, gvožđe, kalijum, mangan i magnezijum i druge korisne tvari.

Poseduju veliku količinu antioksidansa antocijanina.

Stručnjaci tvrde da dud zaslužuje biti uvršten u superhranu, jer sprečava starenje organizma i pomaže kod mnogih bolesti.

U lečenju se koriste plodovi, listovi i kora.

CRNI DUD

Lekovita svojstva crnog duda zaista su brojna.

Crni dud se u narodnoj medicini koristi protiv upale mokraćnih kanala, bolesti usne šupljine i grla, epilepsije, depresije, nesanice, vrtoglavice te kod ugriza buba i zmija.

Sveži nedozreli dudovi primenjuju se protiv proliva, a zreli kao blag laksativ. Njihov sok dobar je i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje te za ispiranje kod upala grla i usta.

List crnog duda poznati je pučki lek za snižavanje i regulaciju šećera u krvi pa se često primenjuje u čajnim mešavinama za dijabetes.

BELI DUD

Beli dud ima veliku primenu u kozmetici. Nalazi se u sastavu mnogih kozmetičkih preparata za izbeljivanje kože, uklanjanje mrlja i pjega, jer sadrži inhibitore koji smanjuju sintezu melanina. Takođe se upotrebljava u sastavu preparata protiv starenja kože, za tretman kože oko očiju, za toniziranje i čišćenje lica.

U lečenju se koristi slično kao i crni dud. Zabeleženo je i da deluje kod artritisa, očnih bolesti, slabosti organizma i za opuštanje nervnog sistema.

Po Jonathanu Hartwellu, autoru knjige “Biljke protiv raka”, sok belog duda može pomoći kod tumora grla. Ako ste u prilici, jedite obe vrste duda, jer ćete od njih izvući brojne blagodati.

KORA DUDA

Još od vremena Dioskorida gorka kora korena duda koristi se kao lek protiv crevnih parazita, naročito trakavice. Kora leči bolesti creva, želuca, dispepsiju te pomaže kod trovanja hranom, alkoholom i gljivama.

Prah dobijen od kore duda upotrebljava se spoljašnje u obliku melema za brže zarastanje rana, a uvarak od kore pije se protiv povišenog krvnog pritiska.

LEKOVITA SVOJSTVA DUDA:

pomlađuje organizam
tera parazite
reguliše nivo šećera u krvi
smanjuje rizik od degenerativnih bolesti
jača bubrege
čisti jetru
pomaže kod zatvora
poboljšava krvnu sliku
ublažava simptome gripa i prehlade
pomaže kod trovanja hranom, alkoholom, gljivama
sprečava nastanak sedih vlasi
ubrzava zarastanje rana
koristi se protiv visokog pritiska

PREPARATI OD DUDA

Plodovi duda i kora skupljaju se od juna do avgusta, a lišće u proleće. Drvo ne napadaju nikakvi insekti ni bolesti, tako da je reč o ekološkim plodovima. Bobice se mogu  jesti sveže ili sušiti.

U kulinarstvu dud se koristi kao bilo koje drugo voće – od njega možete napraviti sok, džem, sladoled, umak, koristiti ga za pripremu deserta i kolača.

Čaj od lista crnog duda za dijabetes

Prelijte 50 grama lišća duda s pola litre kipuće vode i ostavite na deset sati. Procedite i pijte tokom dana.

Sirup protiv temperature, upale i zatvora

Kilogram bobica crnog duda stavite u pola litre vode i dodajte dve kašičice jabukovog soka. Ostavite da odstoji 24 sata.

Idući dan pomešajte smesu s kilogramom smeđeg šećera ili drugim prirodnim zaslađivačem po vašoj želji (med, javorov sirup) i kuvajte do željene gustoće. Naspite u sterilizovane boce i pijte nekoliko puta na dan razređeno s vodom.

Napomena: Nemojte preterati s konzumiranjem plodova duda, jer mogu izazvati halucinaciju i probavne tegobe.

Izvor: balkanmagazin