Smatra kako je svojim primeron dokazala kako držanje dijeta nema nikakvog smisla…
Američki pisac i novinarka Šeli Džonson (48) ceo život je odbijala da se suoči sa emocijama, što se odrazilo na njenu kilažu i uzrokovalo bulimiju.
Već kao petogodišnjakinja previše je jela, a kod kuće se skrivala u ormaru grickajući hranu.
U školi se krila od nastavnika i đaka užinajući u toaletu, zbog čega su je ismejavali.
Kako bi smršala podrvrgla se lošim dijetama, što je dovelo do toga joj se do 13. godine razvije poremećaj ishrane, piše Msn.
“Želela sam da jedem jer sam bežala od suočavanja sa emocijama, ali znala sam da neću izgubiti kilograme ako u svoj organizam trpam hranu. A to sam radila godinama, sve do tridesete.
Stidela sam se zbog toga”, przinala je Šeli i dodala da je praktikovanje restriktivnog režima ishrane izazvalo jo-jo efekat.
” Isprobavala sam svaku suludu dijetu, pa sam tako u jednoj fazi jela samo krekere od pirinča i salatu. Izluđivalo me ono: Ne smeš jesti ovo, ne smeš jesti ono. Gubila bih po 30 kilograma, pa dobila 38 kilograma. Onda bih izgubila 38, pa dobila 40. Bilo je to suludo”, priseća se.
Kako kaže najteža joj je bilo u trudnoći kad je vaga pokazala 139 kilograma. Posle porođaja 2001. godine nastavila je s dijetama i prejedanjem sledećih devet godina, do druge trudnoće.
“Sećam se kako sam tada konačno u svoj dnevnik napisala: Ako nije zbog hrane, zbog čega je? Nemoguće da je zbog onoga što jedem jer sam isprobala sve moguće dijete. A onda sam shvatila da zaista problem nije u hrani, nego u načinu kako razmišljate o hrani”.
Tada je počela da jede intuitivno, a to je značilo da je konzumirala hranu kad je bila gladna i prestala da jede kad je sita.
“Nema pravila. Nema hrane koju ne smem da jedem. Ako želim krofnu, pojedem je. Ali obično sam zadovoljna već nakon zalogaja ili dva. To je tako oslobađajuće”, kaže.
Ona je istakla kako joj je trebalo dosta vremena da natera mozak da razmišlja na ovaj način i da navike ishrane poveže sa životnim događajima i prekretnicama.
“U mom životu su bili prisutni ljudi koje nisam želela. Zato sam se osećala sputano, zarobljeno i kao da nemam izbora. Umesto da se bavim time i donosim prave odluke, ja sam utehu nalazila u hrani”.
Kako bi rešila svoj problem s ishranom, morala je najpre da sredi svoj život.
“Počela sam da pratim svoju kilažu i shvatila sam da mi telo prolazi kroz cikluse, pa nisam paničarila oko toga”.
View this post on Instagram
Tokom naredne dve godine došla je do 59 kilograma, a dopustila je da se vaga pomakne i do 63 kilograma.
“Osećam se ugodno. Ako počnem sa prejedenjem pitam se šta ne valja u mom životu jer znam da nema veze sa hranom”, pojasnila je.
Priznaje kako je promenila i način na koji doživljava vežbanje.
“Ranije sam računala koliko ću kalorija da sagorim pojedinom vežbom, dok sada razmišljam o vežbama poput meditacije koje oslobađaju od stresa. Sada vežbam kako bih postala jača”, rekla je dodajući da je tako postala samouverenija.
“Ranije sam odbijala mnogo toga jer nisam želela da me drugi vide. Htela sam se stopim s pozadinom i budem “nevidljiva”. Sad sam spremija da izađem pred ljude”.
O svojoj borbi s kilogramima je napisala knjigu Start Where You Are Weight Loss, a kaže kako je namenjena ljudima koji su umorni od dijeta.
Izvor: stil