IZ BITKE SA RAKOM PLUĆA, ANA JE IZAŠLA KAO POBEDNIK: OVO MI JE SPASILO ŽIVOT

Ova hrabra žena svima šalje poruku da je sa jakom voljom moguće prevazići i pobediti i ovu opaku bolest

Kada joj je doktor rekao Ani Genovesi da ima rak pluća, bila je u potpunom šoku. U prvi mah je krenula da se raspravlja sa njim i rekla mu da još jednom proveri rezultate. Bila je sigurna da je došlo do greške.

Imala je samo 51 godinu, nije pušila, zdravo se hranila i bavila se sportom, ali nije bilo nikakve greške. Dijagnostifikovan joj je tip ne-sitnog ćelijskog karcinoma pluća nazvan adenokarcinom. Već je bila četvrta faza i rak se proširio i na ostale organe.

“Uplašila me je dijagnoza. Bilo je poražavajuće, bilo je nezamislivo, jer sam bila zdrava”, rekla je ona. “Sve je postajalo još gore. Živim sama i bila sam toliko uplašena da bih se probudila usred noći prestravljena.”

Ona je takođe majka, a pomisao na njenog sina, koji je tada imao 21 godinu, motivisala ju je da preuzme kontrolu nad svojim emocijama i svojim lečenjem.

“Pomislila sam samo: “Moram učiniti sve što mogu, bez obzira na to što mi lekar kaže. Zaista nemam izbora”.

Sve je počelo neočekivano

U martu 2016. godine probudio ju je grejač tople vode koji se dimio. Prijatelji su insistirali da ode kod lekara kako bi proverila da li joj je zdravlje u redu jer je bila izložena isparenju ugljen-monoksida.

Tada počinje i njena borba. Rezultati su pokazali da nema tragova trovanja, ali da postoji rak koji je počeo da razara njen organizam.

Započela je sa uzimanjem lekova, ali joj na žalost nisu pomogli. Nakon 3 meseca, skeniranje je pokazalo da se rak proširio na nova mesta, uključujući i nadbubrežnu žlezdu.

Nakon toga usledio je period hemioterapija i zračenja za koji kaže da je bio jedan od najtežih. “Kad god imate dan bez bola, to je zaista, zaista dobar dan”, kaže ona.

Nakon serije ovih terapija, njeno stanje je pod kontrolom i danas živi potpuno normalno.

“Znam da je rak prisutan i da moram da budem oprezna, ali stvarno bi bilo loše kada bih sažaljevala sebe i stalno razmišljala o bolesti”.

Izvor: stil