KAD DUŠA PATI, TELO PROPADA – I TO NE MOŽETE DA SPREČITE: PET RAZLOGA ZAŠTO JE EMOCIONALNA BOL GORA OD FIZIČKE

KAD DUŠA PATI

KAD DUŠA PATI
KAD DUŠA PATI

Kao što rana i bolest koje se ne leče postaju bolnije i teže,  isto je i sa našom psihom. Isto, samo još gore.

Kada govorimo o zdravlju, istina je da velika većina ljudi više obraća pažnju na fizičko, u odnosu na psihičko zdravlje.

Sa jedne strane, psihološki problemi još su umnogome tabu tema, iako bi trebalo da je zapravo jednostavno – kad imaš problem sa zubom, ideš kod zubara, kad te boli grlo, ideš kod doktora, a kada boli duša – kod psihologa ili psihijatra, ili bi barem tako trebalo.

Kao što rana kad se ne leči postane bolnija, isto je i sa našom psihom.

Kada postanemo svesni problema, uglavnom je već previše kasno.

Skloni smo da reagujemo na fizički bol mnogo proaktivnije nego na emocionalni bol.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da emocionalni bol može da utiče na naš život mnogo više nego fizički.

Uspomene mogu biti okidači emocionalne boli, ali ne i fizičke. Kada se prisetite, primera radi, na trenutak kad ste se povredili, slomili nogu ili ogrebali, u većini situacija to vas neće povrediti, odnosno, izazvati trajniju i bolnu reakciju.

Ali, ukoliko se setite vremena kada ste se osetili odbačeno u srednjoj školi, teškog raskida ili nečeg takvog, velike su šanse da će vam tako nešto izazvati emocionalan bol.

Naša sposobnost da izazovemo emocionalni bol pukim pamćenjem uznemirujućih događaja, duboka je i stoji u potpunoj suprotnosti sa našom potpunom nesposobnošću (srećom) da ponovo doživimo fizički bol.

Fizički bol kao zaštita od emocionalnog bola

Nažalost, mnoge mlade osobe ali i odrasli, praktikuju “sečenje“, odnosno rezanjem po koži. Kako tvrde, fizički bol ih odvlači od psihičkog i nudi im olakšanje.

Psiholozi upozoravaju da ovakve osobe moraju dobiti hitnu pomoć jer se nose sa problemima koji potencijalno mogu ugroziti njihov život.

Fizički bol uzrokuje više empatije kod ljudi u odnosu na emocionalni bol

Sa jedne strane, kad vidimo saobraćajnu nesreću, naša reakcija je od toga da se štrecnemo, pritrčimo da pomognemo, zovemo hitnu pomoć ili čak i vrištimo, ali, sa druge strane, na maltretiranje nekoga, psihičko ruganje ili slično, često okrećemo glavu.

Brojne studije su otkrile da stalno potcenjujemo emocionalni bol drugih, ali ne i njihov fizički bol. Isto tako, dokazale su da se kod nas empatija povećava u ovom slučaju, samo ako smo i sami doživeli nešto slično.

Emocionalni bol odjekuje na neki način koji  fizički bol nema:

Stručnjaci objašnjavaju da ljudi imaju tendenciju da emotivne trenutke vezuju za nežive stvari.

Zamislite da ste na romantičnoj večeri, kada iznenada dobijate loše vesti da vam je preminula bliska osoba.

Velika je verovatnoća da če proći nekoliko godina pre nego što budete bili u stanju da opet odete na to mesto ili čak i da jedete ono što ste jeli te večeri kad ste dobili vesti.

Emocionalna bol ostavlja brojne podsetnike, asocijacije i okidače, koji ponovo aktiviraju naš bol kada se sa njima susretnemo, što nije slučaj sa fizičkom boli.

Emocionalni bol, ali ne i fizički bol mogu oštetiti naše samopoštovanje i dugoročno mentalno zdravlje:

Fizički bol mora biti prilično ekstreman da bi uticao na našu ličnost i naštetio mentalnom zdravlju (opet, osim ako okolnosti takođe nisu emocionalno traumatične), ali čak i pojedinačne epizode ​​emocionalnog bola, mogu oštetiti naše emocionalno zdravlje.

Na primer, neuspešan ispit na fakultetu može stvoriti anksioznost i strah od neuspeha, jedno bolno odbijanje može dovesti do godina izbegavanja i usamljenosti, nasilje u srednjoj školi može nas učiniti stidljivim i zatvorenima u sebe iako ste odrasli, a preterano kritički nastojen šef, može oštetiti naš samopoštovanje u godinama koje dolaze.

Po rečima psihologa, ovo su sve razlozi zbog kojih bi trebalo da da svom emotivnom zdravlju pružimo minimum jednako pažnje kao fizičkom, ako ne i više.

Emotivne “povrede” poput odbijanja, neuspeha, krivice, zamora, usamljenosti, nisko samopoštovanje… samo zato što nisu opipljivi, ne znači da ne postoje i da ne zavređuju pažnju.

Istina jeste da možda ne znamo koje radnje možemo preduzeti u takvim situacijama, ali dobra vest je da su takve informacije lako dostupne, samo ako želimo.

Najbitnije je emocije ne gurati pod tepih, već, ukoliko je potrebno, potražiti i stručnu pomoć.

(Stil.kurir.rs/Objektiv/Psychologytoday)