KAKO PREPOZNATI PSIHOPATU
Psihopata je osoba sa patološki oštećenim karakterom, koja oseća akutni deficit savesti i moralnih kvaliteta. U spektru osećanja koja doživljava nema ljubavi i naklonosti. U vezu stupa samo da bi dobio resurse koji su mu potrebni. Ovi resursi mogu biti novac i druga materijalna dobra, veze i naravno emocije. Njegov unutrašnji svet je prazan i bezbojan, pa drugima mora da oduzme svetle boje
Psihopata ima sledeće osobine:
Upečatljiva harizma – brzo šarmira sve oko sebe i postaje centar pažnje. Poseni izrazi lica, gestovi, maniri i humor odmah ga stavljaju korak iznad svih ostalih.
Izgleda da se ne može naći zanimljiviji i šarmantniji sagovornik. Ovde je vredno zapamtiti da ne postoje idealni ljudi, ali čovek može savršeno da ispuni svoju ulogu.
Uloga psihopate se po pravilu poklapa sa zahtevom mete. U drugom društvu je sasvim drugačija osoba.
Dosada se brzo javlja – psihopati sve brzo dosadi i želi da promeni sredinu. Njegova interesovanja su površna, on dugo ne može da usmeri pažnju na jednu stvar.
Devastirani unutrašnji svet primorava ga da iznova i iznova traži dodatnu stimulaciju i uzbuđenja. Stoga se vrlo često početak veze sa psihopatom pamti kao izuzetno uzbudljivo i zabavno vreme.
U običnom životu, običnog čoveka nema toliko avantura i zabavnog vremena. Običan čovek ne oseća potrebu za tim, dok psihopate ovo doživljavaju kao način da se osete živim.
Manipulacija – možete da razgovarate sa psihopatom celu noć i da se čak i ne sećate o čemu ste razgovarali.
Ovo se manifestuje njegovom tendecijom da zamračuje događaje i manipuliše činjenicama. Hvali sve ono što i jeste i nije za pohvalu, pa žrtva veoma brzo naseda.
Cilj svake manipulacije je uvek pribavljanje resursa. Usput, psihopata još više vezuje žrtvu za sebe, postiže modele razmišljanja i ponašanja koji su mu potrebni.
Površne emocije – psihopata se odlikuje vrlo oštrim emocionalnim zamahom. Zna da bude neobično učtiv i galantan i posle da se dere i galami na konobara. To ga razlikuje od zdrave psihe, kojoj treba vremena da promeni emociju.
Nedostatak krivice i kajanja – čak i kršeći sve zakone društva i morala, psihopata se nikad neće osećati krivim. Kada mu preti stroga kazna, može da prizna odgovornost i da se izvini. Ali on to neće činiti iz čistog srca, već isključivo kako bi izbegao posledice.
Nedostatak empatije – psihopata ne poznaje tuđ bol. Beskorisno je od njega očekivati saosećanje. Reakcija na patnju voljene osobe verovatno će biti ravnodušnost ili čak iritacija.
Parazitski način života – psihopata uvek uzima više nego što daje.
Loša kontrola ponašanja – Psihopati je neverovatno teško da se kontroliše. Svoje želje pretvara u akcije što je brže moguće, često ne razmišljajući o posledicama. Sklon je da odgovornost za ono što se dogodilo prebaci na druge.
Psihopata ne mora nužno da pokaže sva svoja svojstva na prvom sastanku, prve naznake se brzo pokažu. Iako dobro igra svoju ulogu, verovatno možete lako da primetite da i nije baš tako šarmantan kako se predstavlja.
Izvor: Stil