Ljubiša Milivojević (49), koji živi u Portlandu, u američkoj državi Oregon, prvi je Srbin zdravstveni radnik u SAD koji je primio “Fajzer-Bajontekovu” vakcinu! On je vakcinisan u četvrtak u bolnici OHSU, u kojoj radi, priča kako je izgledao sam proces imunizacije, da li ga je bolelo, šta je osetio nakon primanja vakcine i kako se oseća.
Bolnica je u ponedeljak zaposlenima dostavila upitnik u kojem je trebalo da navedemo svoje ime, prezime, da odgovorimo koje smo rase i da li želimo da primimo vakcinu.
U sredu se već krenulo s vakcinacijom. U četvrtak me je telefonom oko podneva pozvala šefica.
Pitala me je: “Možeš li doći da primiš vakcinu?” Bio mi je slobodan dan. Rekao sam da mogu.
Zakazali su mi u 15 časova, a već u 15.15 sati sam krenuo kući – priča za Kurir Ljubiša.
Ljubiša je, inače, poreklom iz Konjica u Hercegovini, živeo je godinama i u Srbiji, a u Oregon je došao 1997. godine. U bolnici OHSU radi na transportu pacijenata u bolnici, pa i onih obolelih od kovida 19.
Kaže da se uopšte nije razmišljao da li da primi vakcinu i da je sam proces imunizacije u bolnici odlično organizovan.
– Napravili su tri punkta koja se moraju proći pre vakcinacije. Na prvom kažete ime, a onda nakon 10 metara vas čeka drugi punkt, na kojem se uzima identifikacioni broj zaposlenog.
Nekih 15-20 metara dalje, vas obaveštavaju da nakon vakcine morate da sačekate u posebnoj prostoriji 15 minuta zbog potencijalnih nuspojava. Tek potom sledi ulazak u sobu za vakcinaciju – navodi on.
Sve je prošlo, kako kaže, veoma brzo.
Nije me ništa bolelo. Jedino jutros (dan nakon primanja vakcine) osećam blagi bol u ruci, kao, na primer, nakon vakcine posle gripa. Oko uboda je malo crvenilo, ali je to sve normalno – kaže on sa osmehom.
U bolnici u kojoj radi, kako kaže, ima 17.000 zaposlenih, a za sada je nabavljeno tek oko 900 doza, pre svega za zaposlene koji su u direktnom kontaktu s pacijentima:
– Slabije sam u kontaktu sa pacijentima koji su na respiratoru. Većina su blaži slučajevi, pa ih vozim na CT skener, magnetnu rezonancu, preglede… Video sam svašta i za mene ne postoji dilema. Jedino vakcina može da zaustavi ovo ludilo.
NEMA BOJAZNI
“Verujem u medicinu i dobre namere”
Ljubiša u Portlandu živi sa suprugom koja je iz Lazarevca i sa njom ima dve ćerkice od osam i 14 godina. Kaže da je supruga malo više brinula od njega oko vancinacije.
– Nisam se preopterećivao, ali blaga bojazan uvek postoji, s obzirom da je vakcina brzo napravljena.
Međutim, ja verujem u medicinu i dobre namere. Supruga koja se možda malo više brinula, takođe će najverovatnije primiti vakcinu kasnije, jer i ona radi u bolnici, kao kuvar – kaže on.
Izvor: kurir.rs