Prof. dr sc. med. Olga S. Popović Mladenović, smatra da je ovo veoma važno…
Zahlađenje je donelo veće neugodnosti pacijentima koji imaju zapaljenski i degenerativni reumatizam. Počinju da osećaju jači bol, teže hodaju, penjanje ili spuštanje niz stepenice im iziskuje ogroman napor, primećuju i da im otiču zglobovi, posebno kolena. Sve to utiče na kompletnu statiku tela, pa može da dođe i do bola u leđima i ukočenja.
Mnogima se tada čini da za njih nema leka. Greše, primenom savremene terapije može doći do olakšanja. Brojne mogućnosti fizikalne terapije iz dana u dan sve su veće, pa neprekidan život uz bol, uz njihovu pomoć, postaje ružna prošlost.
“Često se čuje da su bolesti zglobova neizlečive i da se medikamentima koji se preporučuju pacijentima samo ublažava bol. To nije tačno jer, osim široke palete lekova kojima se može kontrolisati i zaustaviti bolest (pod uslovom da se redovno uzimaju), postoji i niz fizijatrijskih mera kojima se dopunjuju efekti medikamentnog lečenja,” poručuje prof. dr sc. med. Olga S. Popović Mladenović, jedan od naših najboljih specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.
*Zašto nas muči bol u zglobovima?
“Svaki zglob u našem telu, od onog najvećeg – zgloba kuka, do nasitnijih zglobova prstiju šake, ima hrskavicu koja omogućava da dobro funkcionišu. Naime, zglob se sastoji od delova kostiju, zglobne hrskavice, ligamentnog aparata oko njega i zglobne pukotine. Hrskavica je posebno značajna, ova elastična tvorevina služi kao amortizer kostima u samom zglobu, zbog nje smo mobilni. Kada se ona istroši, dolazi do pojave artroze zglobova.”
*Da li ove promene donosi starenje?
“Obično se bolest javlja od 40. godine života i pacijente prati do duboke starosti. S godinama dolazi do smanjenja količine hrskavice u zglobovima i materija koje podmazuju zglob, javlja se kontakt kostiju. Slede bol, ograničeni pokreti, otežano kretanje, a na ove probleme lako se lepe i anksioznost i depresija.”
*Šta možemo da očekujemo dok smo još zdravi, koji zglob prvi strada?
“Ne strada svakom, a da li će nekome i koji zglob da bude napadnut zavisi od toga da li ga je i kako čuvao tokom života. Neki poslovi direktno utiču na stanje određenog zgloba: kod vozača se često javlja degenerativna bolest zgloba kuka (koksartroza), osteoartritisu su podložni i sportisti. Trkačima, recimo, stradaju stopala i pršljenska tela (spondiloza), skakači u dalj često imaju artrozu kolena (gonartroza).”
*Vode li baš sva ova stanja u zamenu zglobova?
“Ne, a sami treba da radimo na tome da što kasnije postanemo eventualni kandidati za ovaj hirurški zahvat, najčešće kuka i kolena. Ne smemo da čekamo da hrskavica propadne, sebi možemo da pomognemo kroz pravilnu fizičku aktivnost, prilagođenu za svaki organizam posebno.”
*Da li je ishrana važna?
“Jeste, treba da se bazira na namirnicama neophodnim za očuvanje i stabilizaciju zglobova. Dobrodošli su masna riba, jaja, zeleno lisnato povrće, paradajz, mlečni proizvodi, citrusi… Treba se kloniti soli, alkohola, kafe.”
*Ako nam to ne pomogne?
“U lečenju i rehabilitaciji i dalje je izuzetno značajno kretanje i umerena fizička aktivnost, ali i terapija fizikalnim agensima, vazduhom, vodom, strujom, svetlošću, ultrazvukom.”
*Kakve su mogućnosti ovih tretmana?
“Najčešće jedan ne može da pomogne, uvek se kombinuje nekoliko agensa, a terapija je uvek individualno dozirana. Interferentne struje i magnetna terapija povećavaju metaboličke procese u zglobnoj pukotini i omogučavaju smanjenje bola i lakše funkcionisanje, klioterapija i magnetna terapija dobre su kod otoka.
Laser, galvanska struja, elektrode i davanje leka koriste se u tretiranju bolnih delova tela. Treba znati da je terapija ultrazvukom isključena kod mladih u periodu rasta, odnosno kod starijih koji pate od osteoporoze.”
*Šta poručujete našim čitaocima?
“Mi živimo sa našim artzrozama, ali moramo da prema kliničkoj slici poštujemo ograničenja koja imamo. Potrebno je poštovati i savete lekara. Uz pacijente s artrozom, ovih dana posebno treba da se štite oni koji imaju reumatizam u šakama, artritis ili reumu tetiva i mekog tkiva, već povređivane kosti i zglobove.
Osteoporoza, recimo, čini kosti krtijim – pazite da se ne okliznete na neki mokar list, zaleđenu baricu ili neku od brojnih rupa i neravnina na trotoarima. I nemojte stalno da sedite, krećite se, a čak i stariji od 80 godina imaju mogućnost da u stolici i krevetu rade određene, strogo dozirane, individualne vežbe.
To zapravo treba da čine svi, i najmlađi čija se leđa sve više krive. Deset minuta svakodnevnog vežbanja učiniće svakome od nas život kvalitetnijim i zdravijim.”
Izvor: stil