‘Izdržala sam lavovski i oko 9 h ujutru rodio se Vuk. Na krevetu, uz malu pomoć tate koji ga je prvi uzeo u ruke.’
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Porodila sam se, sada već davnog decembra 2019.
Neke stvari se jednostavno dogode, jednostavno priroda učini svoje i bude savršeno lepo i lako.
Porođaj je otpočeo rano ujutru, kontrakcije blage, skoro neprimetne. Šetala sam se po kući, muž mi je pravio društvo, ponekad sam osetila pritisak ili bol, ali ne nešto previše jako i neizdrživo.
U glavi mi je bilo samo da čekam jake bolove, da čekam kontrakcije koje su učestale i da krećem u bolnicu. Mada… To nije došlo, jednostavno, bol nije bio toliko jak. Izdržala sam lavovski i oko 9 h ujutru rodio se Vuk. Na krevetu, uz malu pomoć tate koji ga je prvi uzeo u ruke.
Kasnije su nas odvezilil u bolnicu, tamo smo bili najjači tim, bili smo zvezde, ali to je sve prošlo.
Neke stvari se dese same i ne treba se plašiti porođaja. Ukoliko priroda dozvoli, treba rađati prirodno, ali verujem da je jednako dobar osećaj i nakon carskog, jer svakako muke i bolovi prođu čim se beba uzme u ruke. I to je tačno.
I sada, nakon malo više od godinu dana, sva muka, bol ili tuga prođu kada me samo pogleda moj snažni vuk.
Izvor: yumama