ŠUMA LEČI
Boravak u šumi pruža brojne benefite, pa se kretanje tzv. stazama zdravlja u nekim zemljama tretira kao zvanična terapijska procedura
Lekar leči, priroda ozdravljuje, ovu veliku istinu osmislili su još Latini.
Odavno je, dakle, poznata isceliteljska moć koju priroda ima. Dnevna doza zelenila, bilo kroz bavljenje biljkama, grljenje drveća, udisanje čistog šumskog vazduha, ili boravak u prirodi, povoljno utiču na naše fizičko i mentalno zdravlje jer deluju opuštajuće.
Mnoge zemlje su iskoristile prednosti boravka u prirodi – lekari u Škotskoj godinama unazad „prepisuju“ prirodu kao lek kako bi ublažili simptome stresa, visokog krvnog pritiska, potištenosti, anksioznosti i srčanih oboljenja, u Japanu podstiču ljude da se okrenu šumskoj terapiji i „kupaju se“ šumom, dok u Norveškoj sve više bolnica grade u šumama.
Prim. dr Gorana Isailović već deset godina je predsednica Medical SPA asocijacije Srbije (MSPAAS), u okviru koje deluje i Forest teraphy SouthEastern Europe, koji se bavi šumskom medicinom i šumskim velnesom.
Drvo za svakoga
– Japanski stručnjaci su prvi primetili blagodeti takozvanih šumskih kupatila.
Praktično je dokazano da dvosatni boravak u šumi podiže imunitet protiv malignih bolesti i održava se na tom nivou dve nedelje. Poboljšavaju se koncentracija, rad srca, leči se depresija.
Potrebno je da uđemo u šumu sa poštovanjem i osetimo njenu energiju i energiju drveta, koja nas privlači, i da probamo da u šumi vežbamo svoja izgubljena čula – kaže naša sagovornica.
Ona navodi da je hrast „donor“ energije, pod kojim su se nekada oporavljali ranjenici i podsetila na davnašnje običaje – trudnice su volele da se odmaraju i leže pod lipom, a mlade devojke pod brezom. Dodaje da je bor dobar za one koji imaju problema sa respiratornim sistemom, dok je kleka delotvorna protiv nesanice, zbog čega se njeni opiljci koriste i za punjenje jastuka. Bukva je dobra za koncentraciju, pa je korisno učiti pod bukvom, dok se kesten savetuje za ublažavanje reumatskih tegoba.
Šumski velnes
– Sedenje pod drvetom, kao i šetnja šumom, zapravo omogućavaju da se udišu fitoncidi – isparenja eteričnih ulja drveta, koja mogu biti blagotvorna kod određenih zdravstvenih problema. Drveće je delotvorno i u terapiji dece sa posebnim potrebama. Reč je o terapiji koja podrazumeva penjanje po drveću. Na taj način, uz pomoć terapeuta, deca se osećaju snažno i moćno, i to je jedan dodatni input koji omogućava da se ta deca osećaju zdravije.
Šumska medicina je prepoznata i kao inovativna grana preventivne medicine i osnova za programe zdravstvenog turizma jer u velikoj meri može da doprinese prevenciji bolesti ili poremećaja, ali i ozdravljenju organizma. Zato je šetnja „stazama zdravlja“ u mnogim zemljama zvanična terapijska procedura.
Sam termin forest medicine (šumska medicina) uveden je u Japanu 2006. godine, gde inače 67% teritorije obuhvataju šume, naredne godine i u Engleskoj, a od 2009. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard održava se letnja škola šumske medicine.
– Kupanje u šumskom vazduhu, kao osnovni program šumske medicine, pripada oblasti komplementarne medicine, aromaterapije i predstavlja preventivne i pomoćne terapijske metode izlaganja aromatičnim molekulima drveća šume „fitoncidima“, koji imaju višestruko pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i kvalitet života.
Ljudi mogu da uživaju tokom boravka u šumi preko stimulacije svih pet čula: u mirisu šume, zelenoj boji biljaka, šumu vodopada i pevanju ptica, konzumaciji šumskih plodova i grljenju drveća – ističe dr Isailović.
Veliki program koji je tokom 2004-2006. godine sprovelo Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo Japana dokazao je značajne pozitivne efekte boravka u šumi na ljudsko zdravlje.
Ustanovljeno je da kupanje u šumskom vazduhu redukuje prefrontalnu aktivnost mozga, smanjuje krvni pritisak i daje efekat relaksacije. Povećavaju se aktivnost ćelija-ubica i ekspresija antikancerskih proteina. Ovi efekti mogu potrajati i do 30 dana nakon boravka u šumi.
– Za razliku od šuma Japana, koje su tamne i sa malo sunca, šume Balkana su najvećim delom svetle i sunčevi zraci kroz krošnje drveća padaju na tlo, na sličan način kao što sunčevi zraci prolaze kroz otvore na krovovima autentičnih hamama i osvetljavaju hararet, centralno mesto programa koji se praktikuju u hamamu.
Zato smo, po ugledu na Letnju školu šumske medicine sa Univerziteta Harvard, napravili program edukacije terapeuta-vodiča za zdravstveno-turističke programe kroz šume Srbije i regiona.
Oni koji nemaju hotele i autostrade sa pet zvezdica i nemaju razvijenu industriju, imaju bar jednu komparativnu prednost – prirodne lepote i šume sa 5 zvezdica – navodi dr Isailović.
Od naučno dokazanih blagodeti šumske medicine, ona izdvaja:
– Stimulisanje imunosistema
– Smanjenje krvnog pritiska
– Bolja kontrola stresa
– Poboljšanje raspoloženja
– Povećana sposobnost koncentracije, čak i kod dece s poremećajem pažnje
– Ubrzan oporavak nakon operacije ili bolesti
– Bolji san
Izvor: Stil