EVO ZAŠTO JE TELU POTREBAN LOŠ HOLESTEROL
Ljudi su postali opsednuti opasnostima koje nosi holesterol. Posebno je to prisutno kod starije populacije. Pa, šta je holesterol i kako on utiče na naše zdravlje…
Evo šta je “dobar”, a šta “loš” holesterol:
Oko 75% alkohola rastvorljivog u mastima sintetiše se u jetri, ostatak ulazi u telo hranom. Postoji podela na „dobre“ – lipoproteine velike gustine i loše – sa niskom gustinom, vrste holesterola.
Tvrdi se da „loš“ holesterol koji dolazi iz jetre u organe stvara plakove na zidovima krvnih sudova, a „dobar“ holesterol, naprotiv, prelazeći iz organa u jetru, kombinuje višak „loših“ lipoproteina i sprečava bolest srca.
Takvih nakupina je naročito mnogo na zidovima arterija kod starijih osoba. Stoga mnogi veruju da je masna hrana veoma štetna za srce i krvne sudove i da je ne treba konzumirati.
A takođe se veruje da morate uzimati što više lekova koji se nazivaju statini, a koji smanjuju nivo holesterola.
Zašto je telu potreban “loš” holesterol?
U prirodi možete pronaći lek za svaku boljku koja vas muči, samo što morate pažljivo da tražite. A na pitanje zašto telo proizvodi supstancu koja se lepi za zidove krvnih sudova, smanjujući ih, postoji vrlo jednostavan odgovor – to znači da je to telu potrebno! Ispostavilo se da lipoproteini male gustine imaju antiinflamatorna svojstva. I oblažu arterija na onim mestima gde postoje mikrotraume i povrede, zaceljujući ih i smanjujući upale. Većina ovih povreda je kod starijih osoba, jer se zidovi njihovih krvnih sudova podvrgavaju starosnim promenama.
Njihova tela proizvode sve više holesterola da bi izlečila ili popravila takvu štetu.
Ali takvi procesi su uzrokovani povećanim šećerom u krvi, pa zbog toga u svemu treba da postoji mera, pa i u ovome.
Koje masti su telu potrebne?
Moramo shvatiti da je našem telu potrebna određena količina biljnih i životinjskih masti i treba da ishranu prilagodimo tome. Najvažnije masti nalaze se u hladno ceđenom biljnim uljima: maslinama, senfu, lanenom semenu, kokosu, avokadu. I životinjske masti: riba, meso, žumance.
Ali, naravno, životinje ne bi trebalo da se truju toksičnim supstancama. Takođe morate nadgledati pripremu mesnih jela, dozvoljeno je kuvano, dinstano i pečeno, ali ne i prženo u dubokom ulju. Najbolje je jesti meso i mlečne proizvode od ovaca ili koza, u obliku kefira ili jogurta.
Šta treba da izbegavamo?
Vredi prihvatiti kao činjenicu da rafinisani šećer ne donosi nikakvu korist za telo i izaziva mnoge poremećaje u sistemima, uključujući i vaskularne probleme. Belo brašno i skrob takođe treba da budu navedeni kao nezdrava hrana za krvne sudove. Pored toga, bolje je potpuno isključiti ili strogo ograničiti upotrebu svih konzerviranih namirnica, koje sadrže puno šećera i njegovih sintetičkih zamena, kukuruza i drugih sirupa, a istovremeno izbaciti i alkohol, kofein i rafinisana biljna ulja.
Šta još utiče na zdravlje krvnih sudova?
Da bi se rešio problem sa već postojećim plakovima na membrani krvnih sudova i sprečio njihov ponovni razvoj, neophodno je ne samo prilagoditi ishranu. Za zdravlje vaskularnog sistema potreban vam je vitamin C koji sprečava oštećenje arterija, magnezijum, beli luk, sveže povrće i bilje, kao i kurkuma.
Svi oni regulišu nivo holesterola. Pored toga, esencijalna ulja lavande i ruzmarina imaju normalizujući efekat u masaži. Da bi se održao tonus vaskularnih membrana, dobro pomažu redovna vežba i upotreba vitamina C, kolagena, glicina.
Izvor: Stil