OVO JE BILJKA SA NAJLEPŠIM LIŠĆEM NA SVETU: POSADITE JE I SVI ĆE VAM ZAVIDETI NA LEPOTI DVORIŠTA

Razmnožavanje bugenvilije

Razmnožavanje se radi u septembru i to najčešće reznicama. Zdravim stabljikama se vrhovi režu na dužinu od 10 do 15 cm. Odvajanje reznica se preporuča s više matičnih biljaka. Donje listove trebate odstraniti (režu se ispod lišća), a na reznice trebate do polovine staviti supstrat kao što je, recimo pesak.

Biljka zahteva redovito zalivanje, a savršena temperatura za ukorenjivanje je između 23 i 27 stepeni. Reznice zahtevaju položaj na kojem ima mnogo svetla, ali nije ih dobro čuvati na južnoj strani. Osvetljenje treba da bude indirektno, a vazduh u prostoriji ne sme biti suv.

Кada mlado lišće počne da raste, biljka se ukorenila pa je potrebno presađivanje u veću saksiju ili ju presaditi vani. Na dno saksije dobro bi bilo staviti stiropor. Ako želite presaditi bugenviliju u baštu, morate izabrati vreme kad temperature počinju rasti, obično tokom marta.

Da bi što bolje i duže cvetala zahteva plodno i rastresito tlo koje dobro propušta vodu, a najbolje bi bilo da ju posadite na mesto gde će barem pola dana biti na direktnom suncu, a pola dana u senci.

Gajenje bugenvilija

Bugenvilija je biljka koja je jednostavna i zahvalna za gajenje jer je izdržljiva i otporna na štetočine i bolesti. Ali teško podnosi naglu promenu životnih uslova pa ju je potrebno postepeno prilagođavati ako se premešta sa spoljašnjog u unutarnji prostor. Hladnoću mogu najbolje podneti one sa ljubičastim pripercina, dok bele, žute, narančaste i crvene nisu otporne na niže temperature.

Ako bugenviliju preko zime držite u zatvorenom prostoru, vazduh ne sme biti suv kako joj ne bi otpalo lišće i cveće. Za uspešno gajenje bugenvilije veoma je važno smestiti ju na svetlo, prozračno i sunčano mesto.

Preporučena temperatura je do 10 stepeni, mada zdrava i održavana biljka može preživeti i na -7 stepeni. Preko zime bugenvilija miruje i ne zahteva puno vlage, dovoljno je da ju zalijete jednom u svake tri do četiri nedelje kako se koren ne bi osušio.

Ipak, krajem januara počinje zahtevati obilnije zalivanje i više temperature nego u zimskim uslovima. Jednom kad koren očvrsne i biljka naraste, ne treba joj puno vlage, ali je važno da joj zemlja ne bude potpuno suva.

Održavanje bugenvilija


Na proleće se presađuje i obrezuje, a preko leta se preporuča ukopati ju sa cvetnom saksijom u baštu na sunčano mesto ili ju držati vani negde na otvorenom, recimo balkonu, gde dopire sunce.

POPULARNO:  BEZBEDNO, BRZO I BEZ MUKE: KAKO UKLONITI FLEKE OD ULJA, TRAVE I BLATA SA ODEĆE

Izanci kod ljubičaste vrste prikraćuju se odmah nakon cvetanja kako bi nastavila cvasti i zadržala oblik.

Bougainvillea glabra cveta na mladim izbojcima pa ih je leti potrebno skraćivati i do nekoliko puta, dok se kod ružičastih vrsta s dlačicama na listovima režu samo oni koji su predugački. Kod nje se početkom zime obavezno režu svi izdanci koji su narasli dužinom glavnog stabla. Tako se biljka neće iscrpiti, a ostavlja se granje koje će na proleće oblikovati njenu krošnju, a na leto procvasti.

Postoje i vrste koje cvatu na dvogodišnjim izbojima u proleće pa se njih obavezno obrezuje leti.

U vreme cvetanja zahteva barem 5 sati direktne sunčeve svetlosti. Ako ju držite u zatvorenom prostoru, najbolje će joj odgovarati popodnevno sunce i južna strana.

Bugenvilija je jako jednostavna i zahvalna biljka kada joj se pruži dosta svetlosti. Nije zahtevna po pitanju đubrenja, ali neki preporučaju đubrenje barem jednom mesečno. Bugenviliju je najbolje đubriti kombinovanim skompostom odmah u proleće kada se premešta na otvoreno.

Bolesti i štetočine bugenvilije

Iako je biljka otporna na bolesti i parazite, može se desiti da ju napadnu lisne vaši i crveni pauk, a u čemu vam može pomoći insekticid.

Upotreba bugenvilije

Bugenvilija se najčešće sadi zbog toga što je dekorativna i ulepšava svaki prostor. Može se gajiti kao ukrasna živa ograda, žbunje, bonsai, u cvetnim saksijama, visećim teglama, pustiti je da se penje preko rešetki ili uz zidove. Idealna je za ukrašavanje dvorišta, a sadnjom na nekim prostorima će suzbiti rast korova. Cvetovi su gorkog okusa, no jestivi i koriste se za razna pića (čaj protiv kašlja) i salate.

Istorija bugenvilije

Otkrio ju je francuski naturalist Filbert Komerkon (Komerson) davne 1768. godine na delovima uz obalu Brazila, u Rio de Žaneiru. Nazvao ju je Bougainvillea u čast istraživaču, sunarodnjaku, istraživaču i pomorcu Luju Antoan de Bugenvilu na čijem je brodu La Bodus plovio tri godine svetskim morima i okeanima.

Na Havajima ju zovu đavoljim cvetom zbog crvenih priperaka i trnja, a koriste ju za izradu tradicionalnih venaca koje dele u znak dobrodošlice. Veruje se kako bugenvilija u većini država simbolizuje dobrodošlicu.

Bugenvilija je nacionalni cvet Grenade, a venac bugenvilije, unutar kojeg se nalazi sedam crvenih ruža nalazi se i na grbu ove karipske države.