Čudo jedno šta sve rođeni mozak može da vam priredi, samo ako mu dozvolite…
Danas šta god da nam se dešava sa telom, od dugotrajne kijavice do bolova u kostima, pre nego što odemo kod lekara, obično “skoknemo” do “doktora Gugla” da vidimo šta znače ti naši simptomi.
Neretko se i sami lečimo, postavljajući sami sebi dijagnozu preko čuvenog pretraživača, od čega se lekari ježe i zbog čega često možemo sebi da pogoršamo stanje, bilo fizičko, bilo psihičko.
To sam bila i ja do pre neki dan, kada sam tokom deset dana zahvaljujući ovoj navici ostarila deset godina – takav osećaj imam. I zarekla sam se da od sada Gugl koristim isključivo za navigaciju, neke lepe, zabavne priče i informacije od značaja isključivo iz sfera koje nisu medicina. Jer koliko god da Gugl danas zna, lekari i analize znaju bolje i ponekad nemaju ni dodirnih tačaka, koliko god da vam sve deluje loše.
Evo kako je to bilo:
22. april. Sedam u kola nakon radnog vremena, počinje da me bolucka list desne potkolenice. Pomislim: Opet sam pola dana provela sa prekrštenim nogama (radim sedeći posao). Smeta mi što moram da pritiskam papučicu gasa. Pomislim: Mnogo sam stegla pertle na patikama. Jedva čekam da se izujem i sve će biti ok.
Dolazim kući, izuvam se, malo mi je lakše. Ili nije? Utrnula mi je potkolenica i stopalo. Nije važno, proći će kad se naspavam noćas. Normalno obavljam sve što treba u toku popodneva. Idem na spavanje dva sata posle ponoći, po (lošem) običaju.
23. april. Budim se ujutru, utrnula mi je i butina, zajedno sa potkolenicom i stopalom. Ignorišem, sedam za kompjuter. Prekrštam nogu (idiot). Boli i trne. Da ipak zovnem hitnu da pitam za savet? Bolje hitnu nego Gugl. Neka fina doktorka postavlja seriju pitanja i zaključuje da suviše sedim i suviše prekrštam noge. Kaže nema mesta panici, odmaraj nogu, šetaj najmanje sat vremena i proći će za dan-dva.
Slušam je. Hodam dok mi ne “otpadnu” noge. U pozadini razmišljam zašto li mi trne noga. Guglam. Gugl nema ništa lepo da kaže: multipla skleroza, tumor na mozgu, sindrom Gijan Bare, diskus hernija, neke tamo infekcije za koje nisam čula. Nadam se diskus herniji. Mozak razmišlja u “sajlent modu” dok se ja kao trudim da ne razmišljam.
Racio – 0: Gugl – 1. Samo što to još ne kapiram.
24. april. Sutradan, trne ruka. Opet zovnem hitnu. Nema one fine doktorke. Kaže doktor: Idite kod spinalnog hirurga. Aha, evo nade za diskus herniju.
Mozak i dalje pozadinski radi najprljaviji mogući posao. Šalje mravinjanje u leđima. Još jedan simptom multipla skleroze. Sjajno.
Racio – 0: Gugl – 2.
Zakazujem što pre pregled spinalnog hirurga. Kaže za svaki slučaj snimiti lumbalnu kičmu magnetnom rezonancom, može biti neki disk u pitanju, a zbog tnjenja u leđima obavezno posetiti neurologa. Neurolog mi zvuči kao sam đavo (oprostite, neurolozi).
Guglam neurološke uzroke trnjenja.
Racio – 0 : Gugl – 10.
Mozak aut. Racio se povukao iz igre.
28. april. Pregleda me neka fina žena neurolog. U međuvremenu trne donja desna polovina lica. Kaže: Mislim da nije ništa strašno, ali zbog lica uraditi magnetnu rezonancu glave. “Opustite se, nervoza pogoršava simptome”, kaže.
Guglam parasteziju lica.
Još 20 poena za Gugl. Racio više ne postoji.
Džabe žena rekla da misli da nije strašno i da se ne nerviram. To sam momentalno zaboravila.
Idu praznici, niko ne radi. Zakazujem prvi slobodan termin za magnet 5 dana (pakla) kasnije. Kažu, rezultati se čekaju 24 – 48 sati. Ko će to da sačeka??
NASTAVAK NA STRANI 2…