Iako je voda iz većine vodovoda u Srbiji zadovoljavajućeg kvaliteta, mnogi ljudi žele da budu sigurni u to da je voda koju piju oni sami, a posebno njihova deca, bakteriološki i hemijski potpuno ispravna.
Zato nimalo ne čudi činjenica da se sve više porodica odlučuje da kupuje flaširanu vodu, verujući da je ona bezbednija za zdravlje, ne mareći za to što je u pitanju znatno skuplja alternativa.
No, ispostavlja se da je dilema “česmovača ili kupovna voda” zapravo mač sa dve oštrice. Sam kvalitet i čistoću kupovne vode verovatno ne bi trebalo dovoditi u pitanje, jer proizvođači moraju da zadovolje stroge standarde po ovim pitanjima. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da, gledano na duge staze, plastična ambalaža, koja predstavlja najpraktičniji način transporta, skladištenja i konzumacije kupovne vode, može da ostavi negativne posledice po zdravlje.
Rezultati mnoštva naučnih studija sprovedenih poslednjih godina širom planete zaista su zabrinjavajući. Pokazalo se da se u uzorcima skoro svake vode iz plastične boce, bez obzira na brend ili proizvođača, nalaze tragovi toksičnih hemikalija, koje su tu dospele iz same ambalaže.
U pitanju su sićušne čestice plastike, takozvani mikro i nano komadići plastike koji se “ljušte” sa unutrašnje strane boce, a mi ih onda svakim gutljajem vode unosimo u svoj organizam. Do povećanog rasipanja plastike u vodu naročito dolazi u situaciji kada flašu sa vodom držimo na suncu, u blizini izvora toplote ili ako istu plastičnu bočicu koristimo više puta.
Nažalost, istraživanja pokazuju da dugoročna izloženost mikro i nanoplastici iz PET ili PETE ambalaže (plastika tipa #1) može negativno da utiče na čitav naš hormonalni sistem, a posebno se ističe podatak da, i kod žena i kod muškaraca, može da da dovede do smanjenja plodnosti.
Da stvar bude gora, neke kompanije i dalje vodu sipaju u takozvanu PC plastiku (plastika tipa #7), odnosno plastične boce bez oznake koje u sebi sadrže Bisfenol A (BPA) i ftalate – jedinjenja za koja je dokazano da mogu da predstavljaju veliku opasnost po ljudsko zdravlje i normalan razvoj dece, kao i da čak mogu i da izazovu pojedine vrste raka.
Nešto čistije od čestica plastike su one vode koje se sipaju u plastične boce sa oznakom HDP ili HDPE (plastika tipa #2), ali ni za njih sa sigurnošću ne može da se tvrdi da su sasvim bezbedne, posebno ukoliko su izlagane različitim spoljašnjim uticajima.
Još jedan problem koji ne smemo zanemariti kada je konzumacija kupovne vode u pitanju jeste i otpad i zagađenje koji nastaje upotrebom plastične ambalaže. Prosečno domaćinstvo potroši i do 1.000 plastičnih boca godišnje, a isto toliko godina je potrebno da bi se jedna plastična flašica potpuno razložila!
I tu dolazimo do začaranog kruga – što više koristimo vodu iz plastičnih boca, to je veća šansa da će čestice mikro i nanoplastike završiti ne samo u našem organizmu, već i u rekama, morima, okeanima, a samim tim i u, za čitavo čovečanstvo dragocenim, izvorištima pijaće vode.
Šta je rešenje? Ukoliko bismo želeli da budemo sigurni da je voda koju pijemo i dajemo svojoj porodici bezbedna, hemijski i bakteriološki potpuno ispravna za zdravlje, onda možda ne bi bilo loše da razmislimo o tome da svoj novac uložimo u jedan kvalitetan kućni sistem za filtriranje vode, koji podjednako dobro pročišćava vodu sa česme, a i ne zagađuje životnu sredinu.
Izvor: zena.blic