Ovako je na život gledao jedan od najvećih umova savremenog doba…
Akademik Vladeta Jerotić je lečio ljude rečima, bio je čovek velikog znanja, esejista od širine i kulture, koji je ostavio velikog traga. Dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu Predrag Puzović rekao je da je Jerotić mnogo zadužio tu obrazovnu ustanovu.
“Kao čovek crkve, čovek velikog znanja, došao je na Pravoslavni fakultet gde je počeo novi predmet (pastirska psihologija), koji je bio neophodan. Njegova predavanja su bila toliko posećena da je to ličilo na neki vašar.
Dolazili su studenti i sa drugih fakulteta, ali i ljudi koji su imali određenih problema i ostajali dugo u razgovoru sa njim”, rekao je Puzović.
Uvek rado i nadahnuto govorio je na temu hrišćanstva, otvoren je i za druge religije, bez predrasuda , a danas ću napisati neke od njegovih rečenica koja mogu da izleče, nadahnu, inspirišu.
“Dobrota čoveka čini blagim, radosnim i srećnim. “
“Duhovnost nije kao žvakaća guma koja ostaje godinama u ustima, već je najlepša poslastica koja se mora progutati da bi iznutra delovala.”
“Nema granica čovekovog sazrevanja u toku njegovog života. Sposobnost da se voli neko drugi, a ne samo sebe. Sposobnost kontrolisanja nagona i impulsa. Podnošenja neprijatnosti, bola i patnje.
Posedovanje zrele, a ne infantilne svesti. Umerena agresivnost bez reakcije besa ili mržnje. Sposobnost da se bude nezavisan. Sve ovo su važni kriterijumi u savremenoj psihologiji.“
“Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude. Zato, ako nekoga stvarno volite, pokušajte da ga promenite svojom ljubavlju, a ne ultimatumima “
“Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami.”
“Deca ne učvršćuju brak. Tamo gde je dobar brak može postati još bolji sa decom. Tamo gde nije dobar, postaje još gori. Stabilni brakovi su stabilni bez obzira na to koliko dece ima. Znači, dete je upravo onakvo kakav je brak.”
“Čovek je zadovoljan i naslađuje se kada ga neko voli, ali je radostan kada on voli. Ljubav i radost svakako su čovekove osobine i doživljaji koji ga čine najvećom snagom prirode.”
“Ne voli Srbin da plače. Ne treba veštački plakati, kad vam se plače – plačite. Naučite malo, neka bude i žena tu pored vas, da zna i ona da može i muškarac da plače. Nije on zbog toga slabiji. Naprotiv, hrišćanski gledajući je JAČI.”
“Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!”
Rođen je u Beogradu 1924. godine, a tu je završio školu i gimnaziju. Na Medicinskom fakultetu specijalizirao je neuropsihijatriju, a potom u inostranstvu i psihoterapiju. Bio je i profesor po pozivu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a predavao je pastirsku psihologiju i medicinu.
Vladeta Jerotić upokojio se 4. septembra 2018. godine, a za sobom je ostavio neprocenjivu intelektualnu zaostavštinu.
Izvor: stil