Istina je da su pojedini sastojci vakcine toksični – u ogromnim dozama. Ali, štetne posledice pojavljuju se i nakon predugog izlaganja suncu ili previše popijene vode iako su i jedno i drugo školski primer “izvora života”.
U produkciji teorija zavera ističu se one o „sumnjivim“ sastojcima vakcina. Izazivanje panike u medijima i na društvenim mrežama na temelju paušalnog poznavanja različitih supstanci i njihove uloge u vakcinama i ljudskom telu — zapravo je to ono što može biti opasno, pa i smrtonosno.
Nedovoljna stopa vakcinisanosti globalni je problem uprkos upozorenjima stručnjaka da nam prete epidemije bolesti koje smo uspešno suzbijali upravo masovnom imunizacijom.
U kalendaru redovne imunizacije dece do uzrasta od 14 godine u Srbiji nalazi se devet vakcina sa sertifikatom kontrole kvaliteta Agencije za lekove i medicinska sredstva.
U svakoj od njih se nalazi neka od, kako se iznosi u objavama na portalima i društvenim mrežama, „toksičnih materija“. Iako je većina roditelja u detinjstvu primila iste vakcine, uplašeni su obmanjujućim tvrdnjama pokolebani u vezi s vakcinacijom svoje dece.
Uvod u „toksične“ materije iz vakcina
Formaldehid, bezbojni, zapaljivi gas s oštrim mirisom, s vodom formira formalin, koji ima mnogo primena u ljudskim životima. Možemo ga pronaći svuda – u medicini, u domaćinstvima, pa i u ljudskom organizmu i ishrani.
Formaldehid se najčešće nalazi u nameštaju, u iverici i šperploči, tekstilu, tapetema i pojedinim farbama. U domaćinstvima, formaldehid je prisutan i u sredstvima za ćišćenje, detrdžentima, omekšivačima za veš, šamponima, pa i lakovima za nokte. Savet da često provetravamo kancelarije ima veze s pojačanim prisustvom formaldehida u računarima, štampačima i drugoj elektronskoj opremi, ali i papiru.
Formaldehid je s klimatskim promenama postao sveprisutan u vazduhu budući da ga formiraju prvenstveno prirodni izvori i antropogene aktivnosti poput saobraćaja ili industrije.
Osim svih egzogenih izvora, formaldehid je prisutan u ćelijama čoveka kao produkt njihovih metaboličkih funkcija. Svako od nas ima određene količine formaldehida u organizmu — oko 2,5 miligrama po litru krvi. Formaldehid se prirodno može naći i u hrani. Ukoliko za ručak konzumirate ribu i krompir salatu, unos formaldehida po porciji je do 10 miligrama.
Unos tako male količine formaldehida, pak, ne izaziva trovanje. Sa druge strane, hronična i jaka izloženost formaldehidu dovodi se u vezu s povećnim rizikom od raka nazofarinksa i leukemije.
Da li je prisustvo formaldehida u vakcinama razlog za brigu?
Formaldehid se koristi za „ubijanje“ virusa ili takozvanu inaktivaciju proteina. Vakcine mogu sadržati formaldehid u tragovima. U niskim i zanemarljivim dozama, formaldehid je bezbedan u procesu imunizacije.
Poređenja radi, prosečno dvomesečno dete u svom organizmu ima oko 1,1 miligram metaboličkog formaldehida, 10 puta više od maksimalne moguće doze iz imunizacije. U vakcinama u humanoj upotrebi nalazi se manje od 0,1-0,2 miligrama formaldehida, a obično i mnogo manje po dozi.
Tiomersal je organsko jedinjenje žive s jakim antiseptičnim i antifungalnim svojstvima. Prisutan je u rastvorima za nos i oči, mastilu za tetoviranje, ali i pojedinim vakcinama. Tiomersal se u organizmu razlaže do etil-žive i tio-salicilata, koji se razlikuju od daleko otrovnije metil-žive.
Budući da sprečava rast mikroorganzama, uloga tiomersala u vakcinama je dvojaka. U proizvodnji vakcina to jedinjenje se koristi za uništavanje mikroorganizama i gljivica, nakon čega se uklanja iz formulacije. No, kada se profilaktički lek pakuje u višedozne bočice, tiomersal se dodaje u vakcinu kao konzervans koji sprečava mikrobno zagađenje sastava. Teoretski, primanje kontaminirane vakcine bilo bi fatalno, pa je uloga konzervansa da spreči svaku vrstu zagađenja leka. Minimalna doza tiomersala nema štetnih posledica po čoveka.
NASTAVAK NA STRANI 2….