– U nekoliko publikacija već je navedeno da jednom kada padne nivo antitela to ne znači da vi niste zaštićeni, a s druge strane znači da bez ćelijskog imuniteta ne možete biti dugotrajno zaštićeni – objasio je prof. dr Dragan Primorac
Broj zaraženih novim korona virusom raste iz dana u dan ne samo u Srbiji, već u celom regionu. Novi talas koji je stigao pre početka školske godine još nije dostigao očekivani pik, a više hiljada pozitivnih na SARS-CoV-2 i sve veći broj hospitalizovanih zbog kovida-19 upozoravaju da bitku protiv ovog virusa, uprkos dostupnosti vakcina, nismo uspeli da dobijemo.
Iako nam se činilo da smo u prethodne gotovo dve godine mnogo toga naučili o novom korona virusu, stvarnost nas demantuje. Kao i u prethodnim talasima, i u ovom se događa da oboljevaju svi članovi porodice. Pa ipak, nije retkost da u nekoj porodici jednog člana “zaobiđe” kovid-19.
Kako je to moguće objasnio je prof. dr Dragan Primorac, pedijatar i genetičar.
– Nije jednostavno ni mikroorganizmu, njih oko 100.000 do milion dnevno pokušavaju da nas napadnu, a neretko i da nas pobede – objasnio je prof. dr Primorac za HRT.
– Mi imamo našu mukozu, sluznicu, glikoproteine, oni imitiraju da su receptori našeg organizma i prevarom se na njih vežu virusu i onda ih mi izbacimo.
On je podsetio da od početka pandemije naučnike intrigira jedno pitanje – koliko traje imunitet kod osobe koja je imala kovid-19, a koliko kod one koja je vakcinisana protiv korona virusa? Takođe, pitanje koje se nameće je šta znači ako posle dva-tri meseca nemamo antitela?
– Kada virus SARS-CoV-2 uđe u organizam, postoji nekoliko načina na koje se mi protiv njega borimo. U početku B limfociti koji dolaze ih koštane srži mogu direktno da napadnu virus i krenu u proizvodnju antitela.
Kada virus uđe u ćeliju, imamo drugi mehanizam koji deluje putem makrofaga ili dendritskih ćelija koje ga progutaju, raskomadaju i predaju T limfocitima. Oni imaju veliku ulogu, luče puno bioaktivnih molekula koje stimulišu ceo imunološki sistem. Citotoksičnim ćelijama ne treba puno pomoći, one odmah napadaju virus i unište ga – objasnio je prof. Primorac.
On je dodao šta se događa prilikom ponovnog kontakta s virusom:
– Ako je naš organizam sposoban, a uglavnom jeste, on aktivira ćelijski imunitet i mi bivamo zaštićeni. U nekoliko publikacija već je navedeno da jednom kada padne nivo antitela to ne znači da vi niste zaštićeni, a s druge strane znači da bez ćelijskog imuniteta ne možete biti dugotrajno zaštićeni.
Prema njegovim rečima, osobe koje su preležale kovid-19 imaju ćelijski imunitet i zaštićene su:
– Prema nekim radovima, a mi to znamo oko “starijeg brata” SARS-CoV-2 iz 2003, i godinama. To će dovesti do promene paradigme formiranja stavova odgovornih kako se postaviti prema osobama koje su preležale kovid-19 i koje su vakcinisane. Snažan ćelijski imunitet postoji i kod jednih i kod drugih.
Kad je reč o novom korona virusu, vremenski period trajanja imuniteta još nije sasvim jasan, jer je prošlo malo vremena otkako je virus prisutan u populaciji, što predstavlja veliki izazov za naučnike.
– Nature Communication i neki drugi radovi su pokazali da osobe koje su bili u kontaktu sa inficiranima imaju razvijen ćelijski imunitet. To je podatak koji je do sada bio nepoznat. Nisu bili pozitivni ni na prisustvo antitela na antigenskom brzom testu.
Kod puno ljudi koji su imali dilemu zašto jedino oni u porodici nisu dobili bolest, oni tumače da je jedan od glavnih razloga ćelijski imunitet – pojasnio je prof. Primorac.
Izvor: srbijadanas