Svaka žena trećinu života provede u klimaksu. Kad će on početi, zavisi od genetike, načina života, zdravlja i životnih okolnosti. Terapija hormonima uveliko služi da poboljša kvalitet života i zdravlja žene…
Svi znamo da “prelazno doba” u životu žene prate velike tegobe. Retke su one koje su kroz menopauzu prošle bezbolno, jer prestanak rada jajnika i pad njihovih hormona unose neprijatne promene u ženin život. O tome šta se dešava i kakva rešenja postoje, govori dr Dejana Milojević, specijalista ginekologije i akušerstva u “Medigrupu”koja se posebno bavi ovim problemom.
*Koji period života tačno zovemo menopauzom?
“Menopauza je normalni deo starenja i obično se dešava između 45. i 55. godine života. Može nastati postepeno, ali i naglo, nakon operacije genitalnih organa.
Svakako označava vreme prestanka funkcije jajnika i prestanka ciklusa, koje opet može biti uslovljeno neregularnim ciklusima, produženim, i to je obično simptom koji žene dovodi ginekologu. Nažalost, simptomi nastaju mnogo ranije, često budu ignorisani i neprepoznati. Menopauza i dalje predstavlja medicinski bauk o kome se retko govori. Svakako zaslužuje značajno mesto, jer žena provede trećinu života u klimaksu, boreći se sa svim njegovim izazovima.”
*Kakvi su simptomi i da li su prirodni s obzirom na ubrzani tempo života?
“S obzirom na to da menopauza predstavlja odgovor organizma na nedostatak polnih hormona čija funkcija postepeno slabi i gasi se, simptomi su vezani za celo telo.
Kao ginekolog, ističem prve simptome genitourinarnog trakta – neuredna krvarenja, neodređeni bolovi pri dnu stomaka, osećaj peckanja, vučenja, nelagodnost, neugodni seks, učestalo mokrenje nevezano za infekciju, simptomi nevoljnog ispuštanja urina, kao i poremećaj statike genitalnih organa.
Svakako je to združeno sa simptomima pada estrogena – noćno znojenje, nesanica, valunzi, vazomotorni simptomi, tahikardije. Ono što bih istakla jesu kognitivni simptomi – razdražljivosti, depresija.”
*Ako se žena oseća loše u menopauzi, ne koristi nikakve lekove, kako se to odražava na njeno zdravlje, do čega može dovesti, bolesti?
“Ne postoji žena koja nije osetila simptome menopauze. Današnje vreme i tempo života nameću stresni milje za ženu. Naše majke, bake nisu pridavale značaj tome, ali mišljenja sam, najpre kao lekar koji se bavi ovom problematikom, da taj deo svakako treba prevazići i otvoreno razgovarati o tome.
Dijabetes, hiperlipidemija, gojaznost, hipertenzija, hipotireoza, osteoporoza, stres, nevoljno ispuštanje urina, depresija najčešće su bolesti. Komplikacije su infarkti mozga, srca, prelomi kostiju, prolaps genitalnih organa, odmakle depresije. Većina bolesti, nažalost, ne povezuje se sa deficitom i disbalansom hormona i vodi u vrlo ozbiljna stanja.
Navešću primer da je broj infarkta miokarda kod žena i muškaraca skoro izjednačen, a nekako je ranije statistika bila vezana za mušku populaciju.”
*Šta lekar preporučuje da se uradi od laboratorijskih analiza i ostalih pretraga?
“Ja bih to nazvala specijalističkim pregledom u premenopauzi. Svakako kompletan ginekološki pregled sa papatestom, UZ pregledom, skriningom infekcija, pregledom karličnog dna i ultrazvučnim pregledom dojki. Što se tiče laboratorijskih pretraga i nivou hormona – svakako FSH estradiol uz dopunu drugih, lipidni status, status koagulacije.
Ovo se odnosi na relativno zdrave žene. One koje su imale onkološke bolesti, više hroničnih ili autoimunih bolesti, dobijaju drugi algoritam pregleda. To podrazumeva konzilijarne odluke o lečenju ili nadomeštanju hormonskom terapijom, uz procenu benefita za stanje pacijentkinje.”
Kakve vrste terapija postoje – od tableta, flastera, ulja…
“Postoji najpre klasična hormonska terapija i prema preporukama Internacionalnog udruženja za menopauzu, indikacije za primenu hormonske supstitucije su: rani simptomi estrogenske deficijencije, intermedijarni simptomi vezani za urogenitalnu atrofiju i kasni simptomi vezani za prevenciju i lečenje osteoporoze.
U velikim istraživanjima terapije estogenom koja se primenjuje na koži flasterima, gelovima, sprejovima koje je odobrila FDA, povezane su s manjim rizikom od nastanka krvnih ugrušaka od standardnih tableta sa estrogenom. S druge strane, studije koje direktno upoređuju oralnu i hormonsku terapiju putem kože nisu sprovedene.
Mnogo je različitih opcija hormonske terapije estradiola i progesterona koje su odobrene od FDA i biohemijski identičnim hormonima koji se proizvode u telu. Ali zasad nema naučnog dokaza da je bioidentična hormonska terapija sigurnija ili da bolje deluje. Ova terapija je prihvatljiva za populaciju do 59 god. i unutar 10 godina menopauze i za zdrave žene koje imaju simptome.”
*Da li žena treba da uzima sama hormone bez savetovanja s lekarom?
“Kao i svaki drugi lek, uvek se uzima uz savet lekara. Mišljenja sam da i suplemente ne treba uzimati bez saveta lekara. Ne može organizam iskoristiti sve što unesemo, svaki oblik leka ima svoju kako farmakodinamiku, tako i kinetiku, podnošljivost sa drugim lekovima ili čak nepodnošljivost, te je svakako lekar taj koji treba da donese odluku u saradnji sa svojim pacijentom.”
Osim lečenja hormonima, kako žena treba da se hrani i kakvim načinom života da živi da bi ostala zdrava?
“Termini zdravi stilovi života, ishrana, vežbe… danas su visokokotirani. U moru preporuka vezanih za ishranu istakla bih genetski test vezan za ishranu, koji lepo definiše ono što jesmo.
Daje nam odgovor na postavljeno pitanje, a u skladu sa našim genomom, šta možemo unosti od hrane da budemo zdravi i dugovečniji. Na kraju, da citiram Molijera – žena je jedino stvorenje na svetu koje može za istu stvar da se smeje i plače. Prosto – to je žena.”
Kakve su dobrobiti hormonske terapije?
“Odgovor je vrlo jednostavan – poboljšanje kvaliteta života. Šta god pod tim posmatrali, svakako je odgovor pacijenata na to najmerodavniji. Opet govorim o relativno zdravim ženama.
Svaka pacijentkinja ima svoj menopauzalni dnevnik, gde upisuje svoje simptome i intenzitet simptoma, te se tako najbolje prati šta treba korigovati, dozu hormona, aplikacije, vreme kada uzima terapiju, uz kontrolu laboratorijskih parametara. Životni vek je produžen, samim tim treba poboljšati njegov kvalitet.”
Postoje li narodni lekovi koji mogu da zamene ili ublaže tegobe?
“Danas postoji dosta informacija o prirodnim preparatima. Lek je jedno, pomoćno lekovito sredstvo je potpuno nešto drugo. Priroda nas je svakako definisala i nekako sve zdravo vezujemo sa prirodom. Nisam protivnik prirodnih supstanci. Konvencionalna medicina ima svoje mesto.
Telo, um i duh čine neraskidivu celinu i pojedinac je vezan za okolinu, društvo i svet u kome živi. A to je već nekako definicija holističkog pristupa, tj. celovitosti, što daje pečat razdoblju života žene koji je definisan kao menopauza.”
Izvor: Stil