Ceo svet priča o dva nova leka protiv korona virusa, a sve o tome je objasnio farmakolog Radan Stojanović.
Protiv pandemije korona virusa borimo se skoro dve godine, a pored vakcina koje štite od zaraze, naučnici rade na pravljenju lekova koji bi mogli da smanje smrtnost i hospitalizaciju.
U poslednje vreme ceo svet priča o dva nova leka – molnupiraviru koji pravi kompanija “Mersk” i pakslovidu koji proizvodi “Fajzer”, a detalje o tim lekovima je u Jutarnjem programu TV Prva izneo farmakolog Radan Stojanović.
– Molnupiravir je praktično prvi odobreni antivirusni lek koji se daje oralno, a Fajzerov lek, određeni preliminarni rezultati su saopšteni i ja očekujem da će on vrlo brzo dobiti dozvolu za primenu – naveo je Stojanović.
Na tvrdnje da “Merskov” lek smanjuje smrtnost i procenat hospitalizovanih za 50 odsto, a “Fajzerov” za čak 90 odsto, farmakolog objašnjava da sve zavisi od toga kako je rađeno ispitivanje.
– Da, to ovako zvuči impresivno kada se saopšti na prvu loptu, ali malo kad zagrebemo da vidimo o čemu se tu zaista radi… Ovi lekovi, kada je u pitanju molnupiravir, pokazano je da za 50 odsto smanjuje hospitalizaciju kod ljudi koji su koristili njega, u odnosu na ljude koji su dobijali placebo.
‘Fajzerov’ lek je, s druge strane, ako se primeni vrlo rano, u prva tri dana, efikasnost je bila 89 odsto, ako se primeni u prvih pet dana 84 odsto. Pacijenti koji su bili na placebu u ispitivanju gde je korišćen molnupiravir su otprilike 14 odsto njih je bilo hospitalizovano, za razliku od ovog drugog ispitivanja gde je samo sedam odsto bilo hospitalizovano, tako da pacijenti nisu bili isti, bili su različiti, pa otuda može da se izvede pogrešan zaključak o efikasnosti – rekao je Stojanović.
Osim toga, farmakolog ističe da se pakslovid daje u kombinaciji sa drugim lekom.
– Kod “Fajzerovog” leka, on se daje sa ritonavirom, to je drugi antivirusni lek, taj ritonavir se tu daje da bi u kombinaciji sa njim osiguralo njegovo duže dejstvo u organizmu, odnosno sprečio njegovu razgradnju u jetri.
Međutim, taj lek može sprečiti i razgradnju drugih lekova u jetri, pa dovesti do potenciranja nekih drugih lekova koje pacijent pije. Automatski, znajući kompanija za to, ona te pacijente nije uključila u istraživanje, za razliku od molnupiravira koji su bili uključeni. Dakle, ima tu dosta metodoloških razlika – kaže Stojanović.
Stojanović kaže da ovi lekovi obećavaju, ali da ne treba izvoditi nikakve zaključke dok se ne završe ispitivanja. Ukoliko se ispostavi da zaista deluju, smatra da će korist biti dvostruka – pre svega za pacijente, a zatim i za zdravstveni sistem koji neće biti preopterećen.
Izvor: srbijadanas