SAVJETI

HIRURG DR OGNJAN SKROBIĆ: OVA VRSTA KARCINOMA PORASLA JE 300 PUTA U POSLEDNJE DVE DECENIJE, A OVO JE RAZLOG

Podijelite sa prijateljima

Bolesti gastrointestinalnog trakta sve su učestalije, a teži oblici ovih oboljenja, nažalost veoma teško izlečivi. Takođe, svest o tome da stvari ne smemo prepuštati slučaju, kada su ova oboljenja u pitanju, mora se sistemski graditi.

Bolesti digestivnog trakta u značajnom su porastu poslednjih godina. Sve češće možemo čuti da se veliki broj ljudi žali na neki od problema i spektra oboljenja gastrointestinalnog trakta.

Bilo da su u pitanju gorušica, loše varenje, loša probava, bolovi u abdomeni , gojaznost koja je u velikom porastu- sve se to može podvesti pod vrlo alarmantne simptome, koji pogađaju veliki broj ljudi, i to u svim starosnim dobima.

Takođe, učestalost karcinoma debelog creva, karcinoma želuca i jednjaka, postali su nemerljivo učestaliji, a mortalitet kod ovih vrsta malignih oboljenja u našoj zemlji izuzetno je visok.

Zašto je to tako?

Tempo života koji diktira vreme u kojem živimo, loša i neredovna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, brojne hemikalije koje unosimo hranom svakako imaju veliki udeo i rastu incidence ovih oboljenja.

Na sreću, sve ove stvari mogu se prevenirati mnogo laše nego što možda mislite, ukoliko neke navike promenimo, stvorimo zdravije rutine i podignemo svest o značaju preventivnih pregleda.

Šta je to što je potrebno da radimo (ili nikako ne radimo) kako bismo izbegli nastanak nekog od pomenutih oboljenja i u čemu grešimo, a vrlo je lako ispravljivo, za Stil objašnjava hirurg sa Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – docent dr Ognjan Skrobić.

Stil: Da li Vam se čini da su problemi vezani za gastrointestinalni trakt postali značajno učestaliji i da su postali neka vrsta bolesti savremenog doba? Loše varenje, loša probava, problemi sa stomakom, kiselina…sve su to stanja na koja veoma često čujemo da se ljudi žale?

Dr Ognjan Skrobić: Mislim da – da. Najčešći simptom problema sa gastrointestinalnim traktom danas je gorušica, loše varenjie ili dispepsija, problemi sa stolicom, problemi sa hemoroidima. Incidenca ovih problema raste kod nas, a sudeći i po svetskim studijama koje su sprovedene, ova stanja su takođe u drastičnom porastu i globalno poslednjih godina.

Od gorušice pati oko 20 procenata odrasle populacije Srbije, bar dva puta mesečno, što je već idnikator za bolest, 10 procenata stanovništava pati od problema sa varenjem, na sve to se još nadovezuje sve učestaliji problem gojaznosti, koji je postao pandemijske prirode i kod dece i kod odraslih.

Sve ovo o čemu govorim ima dva osnovna uzroka. Prvi je hrana. Hrana koja je vrlo dostupna i jeftina, ali je veoma nezdrava (peciva, koncentrovani šećeri, prerađena hrana i sl). Ali, tu ne mislim samo na brzu hranu, već na brojne proizvode koje kupujemo u prodavnicama, a koji su puni nezdravih sastojaka.

Drugi problem su količina hrane i enorman manjak kretanja. Sve to zajedno dovodi do velikih problema u gastrointestinalnom traktu, do problema gojaznosti, koji sa sobom povlači dalje probleme sa hemoroidima, debelim crevom i drugim sistemima u organizmu. Dakle, problem leži u vrsti ishrane i u količini hrane. Incidenca gojaznosti posebno ide sa problemima gornjeg digestivnog trakta, incidnca gojaznosti raste sa incidencom gerba, problemima sa hemoroidima i debelim crevom. Dakle, moramo biti svesni da je sve to neraskidivo povezano.

Ljudi ne mogu da hvate da će obrok mnogo lakše da se svari ukoliko se kreću, nego ukoliko legnu ili sednu ispred televizora, jer mišići prednjeg trbušnog zida utiču indirektno na peristaltiku, tj kretanje i pražnjenje creva.

Stil:Šta su najnovija naučna saznanja, na globalnom nivou, vezana za ishranu i njen uticaj na gastrointestinalni trakt?

Dr Ognjan Skrobić: Velika pažnja medicinske naučne zajednice usmerena je na ishranu, odnosno na vrste hrane koje dovode do grčevitih bolova (spazma), fermentacije u desnom delu kolona (debelog creva), do problema sa pražnjenjem želuca, tankog i debelog creva. Pokušava da se nađe nova specifična vrsta izdisajnih testova koja bi utvrdila da li postoji povećana fermentacija ili pojačano prisustvo bakterija u tankom crevu, i mogu li oni i u kojoj meri da utiču na sve navedene probleme.

Stil: Čir, gastritis, refluksna bolest – kako ljudi da znaju da prepoznaju da imaju problem koji preti da postane hroničan? Koji su to specifični simptomi već nastalog oboljenja digestivnog trakta?

Dr Ognjan Skrobić: Što se refluksne boleti tiče, ako se gorušica javlja više od dva puta nedeljno, to je već vrlo alarmantan simptom, jaki bolovi u trbuhu, grčeviti bolovi, ako se javljaju jednom mesečno su takođe alarmantan simptom, zbog koga se treba javiti lekaru, da se ustanovi etiologija tog bola. Otežano gutanje je takođe simptom koji nikao ne sme biti zanemaren, koji ako se dogodi – pacijent mora odmah da zatarži lekarsku pomoć. Bolovi umerenog tipa, koji se javlaju na nedeljnom nivou neki određeni vremenski period, takođe spadaju u alarmante simptome, koji zahtevaju pregled lekara specijaliste. Dakle, bilo koji rekurentni bol i tegoba ovde pomenuti, signal su da je neophodno odmah zatažiti lekarsku pomoć. Epizodni bol, koji se dogodi jednom ili dva puta, nije nešto što bi trebalo da zabrine.

POPULARNO:  TRIKOVI I PREČICE U ODRŽAVANJU ČISTE KUHINJE: OVAKO TO RADE ISKUSNE DOMAĆICE

Stil: Zaključili smo da je nepravilna ishrana zajednički imenilac za mnoge potencijalne problema i u krajnjoj instanci nastanak nekog oblika oboljenja digestivnog trakta. Da li, pored loše i nepravilne ishrane, postoji još neki uzročnik nastanka ovih vrsta oboljenja?

Dr Ognjan Skrobić: Apsolutono. Genetika je jedan od veoma važnih i ključnih faktora u nastanku bolesti digestivnog trakta. Ukoliko neko u porodičnoj anamnezi ima oboljenja iz ovog spektra, kao što su oboljenje, recimo, debelog creva, apsolutno je neophodno da se javlja na redovne kontrole i odlazi na rutinsku kolonoskopiju već posle 40. godine, a nekada i ranije. Genetika je prisutna i kod razvojka ulusne bolesti (čira na želucu).

Međutim, pored genetike, ne mogu a da ne naglasim značaj stresa za nastanak ovih tipova oboljenja. Stres je veliki okidač za mnoge bolesti, pa i bolesti digestivnog trakta. Ta spona između stomaka i mozga (eng: gut-brain dissorders) je vrlo senzitivna i dokazan je njen uticaj na nastanak bolesti.

Kada smo pod stresom, povećava se nivo lučenja kortizola, koji utiče da nam se pojačano luči kiselina u želucu, ubrzava se rad creva, dolazi do grčeva i nepravilnog rada creva, zatvora…. Neko je tome podložniji više, neko manje, ali to je naučna činjenica koju ne možemo prenebregnuti.

Dakle, ako je stres koji osećate visok i hroničan, vrlo je izvesno da će se to u nekom trenutku odraziti i na vaš digestivni trakt. Hroničan stres je ozbiljan okidač za nastanak hroničnih i vrlo ozbiljnih oboljenja digestivnog trakta.

Stil: Sa aspekta stručnjaka, da li možete da nam otkrijete koje su to stvari koje ljudi masovno rade, možda u neznanju, a one predstavljaju “smrt” za želudac? Da li je to kafa na prazan stomak, kasna večera, neredovni obroci…?

Dr Ognjan Skrobić: Pa, kafa, zavisi koja, ako mene pitate (smeh). Dobar espreso bez mleka i šećera je sasvim ok, po meni. Imam kolege u inostranstvu koji to daju kao terapiju čak. Ali, ako generalno gledamo, količinski prekomerni obroci, kasni obroci i šećeri (konditorski proizvodi), to je nešto što uništava želudac. Ne smem da zaboravim ni namirnice koje sadrže visok nivo nitrogenima, kao što su mesne prerađevine i suhomesnati proizvodi. To je nešto što potpuno treba eliminisati iz ishrane.

Stil: Ljudi sa već dijagnostifikovanim poremećajima gastrointestinalnog trakta, dakle već razvijennom hroničnom bolešću, kao što je čir na želucu, refluksna bolest, problemi sa probavom i slično, šta bi trebalo da izbegavaju po svaku cenu? Šta je vaša stručna preporuka?

Dr Ognjan Skrobić: Kada je gorušica u pitanju – prva stvar koju kažem pacijentima je da odmah prestanu sa unosom belih peciva, lisnatog testa i šećera. Dakle, pekaru da zaoblilaze u širokom luku. Tu pre svega mislim na prerađene šećere, ali zabluda je da se prirodni, voćni šećeri, mogu jesti u neograničenim količinama, i njih treba uzimati umereno. Unos voća ima svoje velike nutritivne prednosti, ali i to je slučaj samo kada se unosi u umerenim količinama.

Kada je unos šečera u pitanju, jedino što se preporučuje je crna čokolada u manjim količinama. Svi ostali veštački šečeri se ekstremno brzo pretvaraju u masti, prvo u jetri, pa idu u depozite i značajno opterećuju rad jetre. Jedan od primera za to je da imate ljude koji su mršavi, a imaju masnu jestru, koju su dobili ispijajući koka kolu, koju bi po mom mišljenju trebalo zabraniti zakonom koliko je nezdrava, i jedući vrstu hrane koju sam pomenuo.

NASTAVAK NA STRANI 2…