SAVJETI

DOKTORKA SVETLANA STANIŠIĆ UPOZORAVA: OPASNO VAS VARAJU NA ZDRAVOJ HRANI

Podijelite sa prijateljima

Ako vodite računa o tome šta jedete, ovo morate da pročitate – doktor fizičke hemije i stručnjak za ishranu otkrila je kako nasedamo na prevare sa zdravom hranom, ali i upozorila na zagađenost prirode, koja se prenosi na hranu.

Kakvu hranu jedemo, pitanje je koje sve češće postavljamo. Nekada je bilo uobičajeno da kupujemo od lokalnih prodavaca, pa smo, bar nam se tako činilo, mogli da imamo bolji uvid u kvalitet namirnica.

U Francuskoj će od 1. marta kupci moći na mesu da pročitaju gde je rasla svinja ili recimo, jagnje, čije meso kupuju. To zvuči kao sjajan korak napred, ali doktor fizičke hemije i stručnjak za ishranu, prof. dr Svetlana Stanišić ističe da to što na mesu piše da je jagnje raslo na određenom mestu, ne znači da je ceo život provelo tu.

“Na primer, životinje koje pasu travu, njihovo meso ima više omega-3 masnih kiselina, imaju manje masnog tkiva, više proteina. Mangulica, koja je inače divlja svinja, hrani se hranom u šumi, njeno meso jeste kvalitetnije i može da dostigne 80 kilograma za godinu dana, ali ako bismo je odgajili u istim uslovima kao druge svinje, onda bi moglo da se utovi i da ima 200 kilograma. Njen masnokiselinski sastav jeste i dalje bolji, ali količina masti je slična kao kod drugih svinja. Isto znamo da utiče kvalitet ishrane i na sastav mleka preko aflatoksina na primer”, pojasnila je za TV Prva dr Stanišić kako ishrana životinja utiče na kvalitet namirnica koje jedemo.

Ona je, takođe, upozorila na drugi problem – zagađenost prirode, što naravno sve utiče i na voće i povrće koje jedemo, ali i na ishranu životinja čije meso posle jedemo.

“Lepo je znati sve detalje, ali trebalo bi baš da budete ekspert za ishranu da bi vam to mnogo značilo. Na kraju krajeva, nekad kada znate geografsko poreklo, to vam ne mora biti od pomoći. Na primer, danas su reke prilično zagađene, to sve utiče na ribu, na okolne njive”.

POPULARNO:  UKLONITE KARIJES BEZ ZUBARA: POTREBNO JE SAMO DA OVO URADITE!

Drugim rečima, džabe je da kupite organsko voće ili povrće, koje nije prskano, jer ne znate da li u blizini ima, recimo, deponija smeća.

Ona je otkrila i dve stvari u vezi sa ishranom koje su, po njenom mišljenju, najvažnije, kao i koje namirnice treba izbegavati, iako mislimo da su zdrave.

“Ono što je suštinski bitno za ljude, to su dve stvari – jedna stvar je vezana za to da izbegavamo prerađenu hranu, pa makar na njoj pisalo i zdravo. Iako Pravilnik o deklarisanju hrane predviđa da potrošači ne smeju da se dovode u zabludu, vi imate zdravu hranu u kojoj se nalazi mnogo prerađenih proizvoda – veštačkih zaslađivača…

Sve prerađeno, počevši od instant žitarica koje su pune kukuruznog sirupa, preko nekog integralnog keksa na kojem piše fit, diet, fitnes itd. Sve to su vrlo loše alternative za nezdrave namirnice, sve to je vrlo blisko tome po sastavu.

Najbolji način jeste da što više izbegavamo brzu i prerađenu hranu, makar na njoj pisalo i zdravo. Druga stvar se tiče neke bezbednosti, higijene, ja tu uvek preporučujem izbegavanje hrane sa kioska brze hrane, zato što tamo ne samo što možemo da dobijemo trovanje, nego i neke viruse koji su ozbiljno opasni, tipa koksaki, hepatitis A i ostalo”.

Dr Stanišić smatra i da, kada kupujemo meso, ne možemo da budemo potpuno sigurni u kvalitet, ali smatra da je nešto drugo bitnije od toga.

“Na mesu se uvek navodi datum zamrzavanja, i to prvog zamrzavanja. Na primer, ako imate smešu kao što su morski plodovi, neki plodovi su zamrznuti ranije, prvi datum tog najstarijeg elementa u pakovanju se navodi.

Što se tiče mesa, ne možete biti upućeni potpuno u kvalitet mesa do detalja. Ja iskreno mislim da to nije toliko važno, koliko je važan način pripremanja i uopšte izbegavanje suvomesnatih proizvoda pre svega”.

Izvor: Stil