Doktorka Milena Pandrc otkriva nam kako živeti sa hipotenzijom, koja ishrana podiže nizak pritisak, a koje namirnice treba izbegavati jer ga dodatno snižavaju.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Hipotenzija se određuje kao stanje kada je krvni pritisak ispod normalnih vrednosti. Sa ovim problemom se suočavaju mnogi ljudi, češće žene nego muškarci.
Za razliku od visokog krvnog pritiska koji može da izazove ozbiljne posledice po zdravlje, nizak pritisak zbog neprijatnih simptoma uglavnom samo smanjuje kvalitet života. Međutim, u nekim situacijama zahteva ipak lečenje.
Stoga, pozvali smo internistu-kardiologa sa VMA, doktorku Milenu Pandrc da nam detaljno objasni sve o hipotenziji.
Razgovor smo počeli pitanjem koji simptomi ukazuju na nizak krvni pritisak.
“Pad pritiska je kod osoba koje nisu adaptirane na niže vrednosti krvnog pritiska najčešće praćen vrtoglavicom i umorom, pospanošću, malaksalošću, lošom koncentracijom i nedostatkom energije, uz preznojavanje i anksioznost. Mada kod onih kojima je pritisak stalno nizak, ove tegobe mogu izostati.
Hipotenzija može biti idiopatska (primarana ili konstitucionalna ) i sekundarna (kao posledica različitih stanja i oboljenja). Dobra vest za pacijente sa konstitucionalno nižim vrednostima pritiska je da su one u nižem riziku od nastanka oboljenja krvnih sudova mozga, srca i bubrega i samim tim u nižem riziku od oštećenja ovih organa”.
Kako simptomi utiču na kvalitet života čoveka i u kojim situacijama mogu da dovedu do drugih zdravstvenih problema?
“Naglo nastao odnosno simptomatski pad krvnog pritiska može da dovede do gubitka svesti, pada, različitih povreda. Ponekad je to stanje povezano sa trudnoćom, hormonalnim poremećajima, dejstvom nekih lekova, srčanom aritmijom, raznim zdravstvenim poremećajima, ali i telesnom masom i starosnom dobi.
Jačina simptoma može varirati od manje slabosti do potpunog i produženog gubitka svesti. Starije osobe imaju snižen pritisak jer gube osećaj žeđi, malo unose tečnost i smanjuje se zapremina tečnosti u krvnim sudovima”.
Šta uzrokuje hipotenziju?
“U pojedinim situacijama produžena hipotenzija može biti ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva lečenje. Ovo je naročito bitno u toku trudnoće, iskrvarenja nakon povreda, kod srčanog udara ili bolesti srčanih zalistaka, dehidratacije koja se komplikuje ekstremno niskim pritiskom, teškim formama alergijskih reakcija, kod infekcije krvotoka.
Neki lekovi mogu dovesti do neželjene hipotenzije (beta-blokatori, diuretici, nitroglicerin) zato svaka korekcija kardiološke terapije treba da bude pod nadzorom lekara.
Pad pritiska se najčeše javlja kod pacijenata koje se leče od visokog pritiska. Uglavnom nema razloga za preveliku brigu ako do hipotenzije dođe kod nepravilnog uzimanja terapije i ako nije praćeno organskim promenama, u smislu komplikacije osnovne bolesti.
Dešava se u letnjem periodu zbog širenja krvnih sudova, pojačanog znojenja, neuzimanja dovoljno tečnosti. Tada se redovna doza leka smanji za jednu trećinu, ali nema pravila, imajući u vidu da je doziranje lekova individualno”.
Koji organ je najugroženiji?
“Za razliku od visokog krvnog pritiska koji je veoma opasan jer oštećuje ne samo ceo kardiovaskularni sistem već indirektno i ceo organizam, nizak pritisak, koji definišemo kao vrednosti ispod 100/60 mmHg izmerene u više navrata u kontrolisanim ambulantnim uslovima , nije toliko zabrinjavajući kada predstavlja hronično stanje.
Međutim i tada, na duge staze, može dovesti do slabije ishranjenosti tkiva i organa i njihovog oštećenja. Kada nastane naglo, najčešće se manifestuje neurološkim simptomima, kao što su vrtoglavica i nesvestica. Na osnovu toga, možemo zaključiti da je mozak najosetljiviji organ kada je u pitanju nagli pad pritiska, mada ono što je za nekog nizak pritisak, za drugog je normalan i obrnuto”.
NASTAVAK NA STRANI 2…