ZANIMLJIVO

OTIŠLA U NEMAČKU DA ZARADI ZA ĆERKINO ŠKOLOVANJE, POBEGLA GLAVOM BEZ OBZIRA: PRIČALI MI DA JE TAMO RAJ, A POBIŠE SE ZA POLA EVRA

Podijelite sa prijateljima

Marina je sa svojih 40 godina pošla u Nemačku kako bi zaradila novac da ćerka može da ide na fakultet. Vratila se posle godinu dana i ispričala svoje utiske.

Ovo je njena ispovest:

– Nekako naša deca već od malih nogu uče da su ta neka Austrija, Nemačka i Švajcarska zemlje budućnosti, da je to tamo med i mleko, da tamo ima pregršt para, a fino se radi. Plate su ogromne, vlada te čuva kao kap vode na dlanu i živiš život sretno i zadovoljno.

Odmah da raščistimo – to ništa nije tako. Ako je čovek snalažljiv, vredan i uporan on će imati novca i u kod kuće i u Nemačkoj. Ja sam se zaputila u Nemačku da obezbedim ćerki potreban novac za školovanje. Provela sam tamo godinu dana kod poznanice koja je iz mog rodnog mesta.

Radila sam kao pomoćni radnik u kuhinji. Radilo se od jutra do mraka sa veoma malim pauzama. I tako je svugde. Stan srećom nisam morala da plaćam, a da jesam skoro čitava plata bi mi odlazila na troškove stana što je sasvim apsurdno. Živela sam dobro i u domovini samo mi je trebalo više novca.

Drugo, upoznala sam mnogo naših ljudi koji tamo žive i mogu iskreno da vam kažem i potpišem, ti ljudi nisu isti kad su u inostranstvu i kad se vrate u rodni kraj. Isti ti ljudi se domovini rasipaju, žive kako bi im ljudi rekli: “Jao to su ovi iz Nemačke, kako oni dobro žive”, a zapravo je to samo lažna elita.

POPULARNO:  MOJA MAMA MI JE REKLA DA BOLUJEM OD RAKA: A SVE JE BILA LAŽ!!!

Novac se štedi da bi se vratili u rodni kraj 2-3 puta godišnje, letovanje moraju da planiraju godinu dana unapred i sve im je isprogramirano, nema prostora za spontane stvari i događaje. Tamo se bakšiš ne ostavlja, gleda se u poslednji cent, i ako im ne vratiš do poslednjeg centa onda se bune.

Kada idu u supermarket, ne daj Bože da im ostane onih 50 centi u kolicima “trči, krši, lomi, vraćaj se po 50 centi, kako to da ostane, a kod kuće ćemo da glumimo elitu”. Čisto prostačenje. Isti ti ljudi kada dođu ovamo, drže predavanje o moralu i životu, oni sve znaju i savetuju kako svi trebaju da odu u inostranstvo, da ovde nema života, a ja im samo odgovorim:

E pa dragi moji, ja sam ovde poživela bolje i kvalitetnije nego pola naroda u Nemačkoj”.

Kurir.rs/mitrovica.info