Dr Milena Pandrc objašnjava koje loše navike mogu da dovedu do gomilanja kilograma uprkos zdravoj ishrani.
Gojaznost je ozbiljno hronično oboljenje koje se smatra jednim od najvećih zdravstvenih problema u svetu. Pandemija korona virusa pokazala je kakve opasnosti nosi prekomerna težina jer su gojazne osobe bile u većem riziku od razvoja teže kliničke slike Kovid-a, pa čak i smrtnog ishoda.
Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća je na pragu gojaznosti, pokazali su rezultati istraživanja koje je pred pandemiju sproveo Republički zavod za statistiku u saradnji sa Institutom za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”.
S obzirom na to da se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremenog doba, pozvali smo Dr Milenu Pandrc, internistu-kardiologa sa VMA da nam detaljno objasni sve o ovom problemu.
Koji su faktori rizika za nastanak gojaznosti?
“Gojaznost je posledica unošenja viška hranljivih materija zbog čega dolazi do prekomernog taloženja masnog tkiva u organizmu. U najvećem broju slučajeva povećanog unosa hrane, a u malom procentu (0,5-5%) sekundarna, odnosno posledica nekih drugih bolesti i stanja.
Postoji i genetska predispozicija kada je u pitanju broj adipocita odnosno masnih ćelija. Međutim, njihova veličina koja i definiše stepen gojaznosti zavisi od načina ishrane i životnog stila, te je jedna od definicija da se gojaznost odnosi na procenat masti u telu; kod muškaraca je to najmanje 21 odsto, a kod žena 36 odsto od ukupne telesne mase.
Takođe, prevelik unos kalorija praćen nepoželjnom kombinacijom namirnica (prosti ugljeni hidrati kombinovani sa koncentrovanim mastima ili koncentrovanim proteinima), nedovoljna fizička aktivnost, socijalni faktori (cena namirnica), prekid pušenja, alkohol, neki lekovi, trudnoća, menopauza, predškolsko doba, adolescencija predstavljaju faktore rizika za nastanak gojaznosti”.
Kakve su posledice pandemije na gojaznost?
“Od početka pandemije je poznato da gojaznost predstavlja rizik za težak oblik infekcije koronavirusom i prolongirani postkovid sindrom. Skorašnje studije potenciraju direktno inficiranje masnih ćelija koronom, u kojim virus ostaje pritajen duže vreme, pa može izazivati hroničnu upalu niskog stepena.
S obzirom da su masne ćelije svuda u organizmu, moguće je da je ovaj mehanizam u osnovi nastanka tegoba po završetku akutne infekcije, a koje su vrlo različite i zovemo ih postkovid sindrom.
S druge strane, (SZO) je upozorila da bi pandemija mogla da rezultira povećanom gojaznošću kod dece. Naime, prinudna izolacija, povećani stres, smanjena fizička aktivnost, onlajn nastava su faktori rizika za nastanak epidemije gojaznosti kod mladih kojima to nije prirodno stanje. Sve ovo može da se projektuje i na odrasle koji su izloženi brojnijim faktorima rizika, kao što su sedenje i rad od kuće, nemogućnost odlaska kod lekara, traženje utehe u hrani”.
Koji su uzroci gojaznosti i kako prepoznati problem?
“Uzroci gojaznosti su različiti: način ishrane, fizička neaktivnost, endokrini, nasledni, socijalni, psihološki… Alarm treba da bude nepoželjna promena izgleda tela. Budući da gojaznost nekad dolazi tiho i vrlo neprimetno (po 1-2 kilograma mesečno), simptomi nastaju diskretno i posledica su povećanog opterećenja koštano-mišićnog sistema (brže zamarenje pri radu, bolovi u zglobovima nogu pri kretanju).
Komplikacije gojaznosti su višestruke: kardiovaskularna oboljenja, metabolički poremećaji, respiratorni poremećaji, gastrointestinalne komplikacije (naročito kalkuloza žučne kese); karcinomi; poremećaji rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem; oštećenje kože”.
NASTAVAK NA STRANI 2…