Iako je hrvatska vlada smanjila PDV na hranu na pet odsto, svake sedmice stižu nova poskupljenja. Sada su na redu hleb, brašno, toaletni papir, testenina, a uskoro i svinjsko meso koje će da poskupi čak za 50 odsto…
Posledice krize zbog rata u Ukrajini sve se više osećaju u Hrvatskoj, gde cene galopiraju kao nikada do sada. Vekna hleba sada će koštati i tri evra, brašno je u nekoliko meseci poskupelo 36 odsto i kilogram će od sada koštati 1,5 evra. Očekuju se i drastično više cene testenine i toaletnog papira, a u maju će znatno biti više cene voća i povrća.
Hrvatska pokušava u kratkom vremenu obezbediti i energetsku bezbednost, pa se na sve strane lobira o izgradnji nuklearne elektrane i novog LNG terminala za gas.
Spominju se lokacije od Istre do severnog Jadrana gde bi za kratko vreme mogao da bude izgrađen novi LNG terminal, ali gas je mnogo skuplji od onoga koji za sada dolazi iz Rusije.
Kriza kuca na vrata hrvatskih preduzeća koja su do sada poslovala sa Rusijom, a zbog sankcija to više ne mogu. Pre svega se radi o „Podravci“, Jadranskom Galenskom laboratoriju, AD „Plastici“, „Plivi“ i „Belupu“.
Predstavništvo u Rusiji ima i „Atlantik grupa“, jedna od najvećih hrvatskih kompanija. Računa se da će hrvatski izvoznici izgubiti najmanje 200 miliona dolara što ne mogu svoju robu da plasiraju na rusko tržište.
Pribojavaju se i hrvatski turistički radnici, svesni da ovog leta neće biti ni Rusa i Ukrajinaca, a pre svega su ruski turisti punili hotele u Dubrovniku. U pitanju je i poslovanje jednog od najboljih restorana u Hrvatskoj, „360“ u Dubrovniku, koji je u ruskom vlasništvu.
Sada je jasno da u dogledno vreme neće biti ništa ni od obnove velikog turističkog kompleksa u Kuparima u kom je trebalo da učestvuju i ruski investitori.
Kriza u Ukrajini sve se više oseća i kod bukinga drugih gostiju koji je trebalo da leto provedu na Jadranu, pa su zastale rezervacije američkih turista, koji se ne osećaju više bezbednim u Evropi.
Probleme ima i splitsko brodogradilište, koje je koristilo kredite ruske VTB banke u Nemačkoj. Radnici su na odmoru, plate su neizvesne, a hrvatska vlada ne pokazuje želju da obezbedi novu injekciju finansijskih sredstava za privatno brodogradilište.
Navodno je „Brodosplit“ ostao bez 60 miliona evra, a neki spominju i mnogo veće iznose koje je trebalo da se dobiju od Rusa ne bi li se nastavila izgradnja već dogovorenih brodova.
Izvor: Penzionisani.rs