Nije svaki probiotik isti i potrebno je da dobro pročitamo šta piše na kutiji…
Gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić pričao je u Jutarnjem programu Prve o probioticima, i balansu dobrih i loših bakterija u organizmu. Doktor je prvo objasnio šta su probiotici i kako je njihovo dejstvo potvrđeno pre čitavog veka.
“Na Galicijskom frontu u Prvom svetskom ratu, videlo se da pola divizije ima dizenteriju. Paul Erlih uzme stolice i utvrdi probiotske bakterije soja ešerihije.
Jedna bakterija je štitila pola divizije! Anri Bular je video da čaj od fermentisane kore trešnje takođe štiti. Za njih se zna veoma dugo, probiotske bakterije imaju višestruko stimulativno dejstvo na imunitet”, rekao je gastroenterolog.
Najpre, to je nespecifični imunitet – probiotici organizam teraju da luči više sluzi, koja oblaže unutrašnje organe od sluznice u nosu, pa sve do završnog dela debelog creva.
“Ta sluznica je kao tepih, ona oblaže puteve unutra. Sluz je adherentna, za nju se bakterija zalepi, i onda tim tepihom putuje napolje iz organizma“, rekao je doktor.
Potom, probiotik pojačava spoj između ćelija, kao i broj antitela. Bakterija koja pokušava da nas napadne se samo, kako je rekao doktor, “odbije”, zbog čega savetuje i preventivno uzimanje probiotika.
“U kriznim mesecima, tokom jeseni i zime, svakako. A i kada idemo na godišnji odmor, dobro je da se pripremimo iznutra. Ja uzmem probiotike, napunim creva tim bakterijama, one se fiksiraju za sloj sluzi i štite me“, rekao je prof. dr Perišić.
Koji je najbolji probiotik?
Međutim, nisu svi probiotici isti i potrebno je da dobro pročitamo šta piše na kutiji. U jednom preparatu, da bi on bio delotvoran, mora se nalaziti četiri do pet sojeva, a mnogi ne znaju da različiti sojevi bakterija deluju u različitim delovima sistema za varenje.
“Dobar probiotik trebalo bi da ima tri laktobacilus soja, i dva bifidobakterijuma. Prvi idu u tanko crevo, a drugi u debelo, i zavisno od patogena koji nas je napao, imaju specifično dejstvo“.
Doktor se prisetio i trenutka u karijeri kada su mu rekli – “Vojče, ideš na sud ako ovo ne uspe”.
“Doktorka i ja smo prevremeno rođenim bebama od samo 1.500 grama davali probiotske preparate u ampulama. Da bismo videli da li će sprečiti infekciju koja može da bude i fatalna kod prevremeno rođenih beba. Rekli su mi, Vojče, ako ovo omane, ideš na sud! Ali nije omanulo, procenat infekcija je pao za 60 odsto“, rekao je doktor.
Koji se probiotik onda uzima za koji problem?
“Ako čovek ima probleme sa probavom i mentalne probleme, skače iz jedne oblasti u drugu, onda uzima više kultura i laktobacilus helvetikus. To je probiotska bakterija koja luči supstance za opuštanje mozga. Kod beba, u drugoj polovini prve godine života, laktobacilus rojteri. Ako dete ima infekciju i pije antibiotik, ima probleme kao što su kolike i proliv, da li je to od infekcije ili leka? Onda se uzima i saharomices bulardi, to je kvasnica, luči enzime koji razgrađuju toksine. Ona prevenira, ali ne leči, to kolege moraju da znaju. Bulardi je dopuna ili prevencija, ako imate antibiotski proliv“, rekao je on.
Doktor kao ključnu stvar, osim soja dobrih bakterija, podvlači i njihov broj.
“Ranije se smatralo da ispod pet milijardi nije dovoljno, ali je sada taj broj značajno porastao. Ne kupujte probiotik koji u jednoj kesici ili ampuli nema bar 25 milijardi bakterija. Zvuči kao veliki broj, ali ovakva bakterija nije štetna, nema nusdejstvo, ne kolonizuje creva, ona samo popunjava ekološke niše koje su nastale zbog infekcije. Ne možemo da prepunimo sebe, višak ide stolicom napolje. Ja pacijentima ne dajem probiotik koji ima manje od 35 milijardi po kapsuli, i efekat je izvanredan“, kazao je doktor.
Jedan probiotik dnevno je doza koju će nam često preporučiti, i doktor se slaže da može da bude i samo jedna, ako ispunjava navedeni uslov da sadrži više od 25 milijardi bakterija.
“Inače vam to neće biti dovoljno, jednostavno je. Važno je da znamo broj i vrstu bakterije u preparatu, lekari ili apotekari na to nekada ne obrate pažnju, morate vi da gledate šta kupujete“, rekao je on i objasnio koji je najbolji probiotik.
“Mora da sadrži laktobacilus ramnozus, rojteri i helvetikus, potom bifidobakterijum breve i saharomicis bulardi. Ako je tih pet tu, to je to. Važno je znati i koliko dugo da uzimate, jer posle 15 dana, ako nećete uzimati dalje, opada efekat“, rekao je doktor.
Kada probiotici mogu negativno da utiču na organizam?
“Kada je imunitet loš, samo u tom slučaju. To nisu patogene bakterije, one ne prolaze kroz crevni zid, ali ipak pazite ako imate preko šest respiratornih infekcija godišnje. Uradite krvnu sliku, ako su bela krvna zrnca i antitela dobra, onda mirno spavajte“, rekao je dr Perišić.
Otkrio je i kako sam uzima probiotike, u kombinaciji sa prebioticima – svežim voćem i povrćem koji će predstavljati hranu za bakterije.
“Čim osećam nelagodu iznutra, uzmem dvostruku dozu probiotika i pijem je pet dana, da smirim ‘budale’ u crevima! Nelagoda je ako se ne osećate dobro, ako imate nadimanje i ređu stolicu, odmah uzmite probiotik“, rekao je on.
Izvor: Alo