Pčelar i apiterapeut otkrio sve o medu – koji je najzdraviji, koji med je za šta dobar i kako se prepoznaje falsifikovani med.
Med je odavno poznat po svojim lekovitim dejstvima, a akreditovani apiterapeut i pčelar Žarko Stepanović je u Jutarnjem programu na TV Prva ispričao više o tome šta med leči.
“Hronične respiratorne bolesti, digestivne, sve moguće bolesti leči. Med je jako dobar pre svega za kardiovaskularna oboljenja, cirkulaciju, za poboljšanje pamćenja, za organe za varenje, dobar je i za spoljnu upotrebu, ako se opečete medom to natapkajte, ali obavezno med nakvasite jer se ne oslobađaju lekovite materije ukoliko se ne nakvasi”, rekao je on, a zatim razbio zabludu o pergi u medu kao najzdravijem sastojku.
“Perga i pčelinji polen imaju sličan sastav, perga se ceni više jer se prerađuje tek u košnici, u mednom saću i dodaje se još mnogo toga, tako da u tom smislu je ona bogatija.
Ali kada se analiziraju sastavi jednog i drugog proizvoda, onda je to mala razlika. Na primer, i perga i polen sadrže penicilin, gljivice, kvasce, samo što je manji broj u pčelinjem polenu nego u pergi”.
Na pitanje koji med je najbolji, on kaže da nema najboljeg, ali ističe da bi se moglo reći da je šumski najlekovitiji, a otkriva i koja vrsta meda je dobra za šta.
“Nema najboljeg meda, svaki prirodni med je lekovit, samo što je razlika sastava i različite namene za korišćenje. Bagremov med je lagan, dobar je za organe za varenje, kao sedativ, perfektan je za skidanje kilaže, to je mnogima nepoznato.
Supena kašika svaki drugi dan, ako se dobro fizički izborite, uzmite kašiku meda rastvorenu u dva-tri decilitra vode, jednostavno kilaža polako odlazi, neverovatno je kako deluje. Livadski med je veoma dobar, on je poznat po lekovitosti za kardiovaskularna oboljenja.
Sa koprivom je najbolji za prostatu, a inače razni dodaci se kombinuju sa medom, ali sam med po sebi je veoma lekovit, zbog toga što u njemu ima sve što je potrebno organizmu. Šumski ili crni med ima 30 puta više minerala od drugih vrsta meda, veoma je koristan, može se reći da je on najlekovitiji”.
Pčelar i apiterapeut otkrio je i da je veoma teško otkriti da li je med falsifikovan, te objasnio kako se to najbolje radi.
“Nije problem samo u falsifikovan medu, problem je ustanoviti da li je on falsifikovan. Postoji jedna hemijska metoda, ona je najpouzdanija, da se jedna trećina meda stavi u teglicu i dve trećine metanola, alkohola, to se izmućka.
Ako na površini teglice nema nikakvih primesa onda je to čist med, ako se pojavi bilo kakva sumnjiva materija onda je falsifikat.
Problem je u tome što se pčele leče neodgovarajućim lekovima. Postoje pčelinje bolesti koje treba lečiti odgovarajućin lekovima, dozom, a nažalost, evo još uvek kod nas se upotrebljavaju neki nedozvoljeni lekovi i med postaje toksičan”.
Stepanović je pojasnio i kako se koristi pčelinji otrov, jedan od veoma lekovitih i korisnih pčelinjih proizvoda.
“Pčelinji otrov se koristi utrljavanjem na bolno mesto, ako se radi o donjem delu utrljava se na lumbalni deo kičme i na obolela mesta. Ako je gornji deo tela onda u gornji deo kičme i ramena, na branhijalne nerve”, poručio je, pa na kraju otkrio i šta on koristi od pčelinjih proizvoda:
“Ujutru prvo uzmem tinkturu matičnog mleča, to je visoka doza matičnog mleča, tu je 50 grama matičnog mleča na litar 45-postotnog metanola, ja nakapam 10 kapi na kašičicu, promućka se prethodno, stavim pod jezik i to je fantastično za cirkulaciju.
Posle toga uzmem kašičicu pčelinjeg polena, on se pomeša sa medom, i koristan je samo ako se potopi u med. I doza je jako važna, preventivna doza je jedna kašičica pčelinjeg polena sa medom, a inače za lečenje je jedna supena kašika najmanje”.
Izvor: Stil