SAVJETI

ZAŠTO SU NAM DECA TAKO NESIGURNA I ODUSTAJU POSLE PRVOG NEUSPEHA? TEORIJA BUVA KRIJE ODGOVOR I VAŽNO JE DA JE ZNAJU SVI RODITELJI

Podijelite sa prijateljima
ZAŠTO SU NAM DECA TAKO NESIGURNA
ZAŠTO SU NAM DECA TAKO NESIGURNA

Dete koje ne veruje u sebe sve želi da uradi savršeno, a kada to ne uspe, onda se uznemiri i odustaje od svega

Takođe se može mnogo puta osećati malodušno i više razmišlja o pretnjama nego o mogućnostima koje mogu nastati obavljanjem određene aktivnosti. 

Dečija ograničenja

Endru Fuller u svojoj knjizi “Psihologija genija” koristi zanimljivu “teoriju buva” da objasni zašto dete, uprkos svojim prirodnim sposobnostima, sabotira sebe.

Buve imaju prirodnu sposobnost da skaču nagore do visine 100 puta veće od njihove. Međutim, ako buve stavite u kutiju sa staklenim poklopcem, nakon nekoliko dana buve će, čak i ako pomerite poklopac, skočiti toliko visoko koliko je bila postavljena prepreka.

Isto je tako i sa decom koja mogu zaboraviti za šta su sposobna. Dva su razloga za to. Prvo, okruženje, na primer u školi ili u porodici, pokazuje njihove slabosti, ne pokazujući prednosti i pozitivne kvalitete koje svako od nas ima. Učitelji i roditelji više se usredsređuju na premošćavanje njihovih nedostataka nego na razvijanje talenata. 

Pozitivno razmišljanje je osnova uspešnog života

Primetite kako dete govori o sebi. Da li je više usredsređen na mogućnosti ili na opasnosti koje mogu nastati zbog izazova sa kojima se suočava? Dete koje ne veruje u sebe otkriće da prvo ne može nešto da nauči, umesto da shvati da to može da nauči. Vredno je sa detetom trenirati pozitivno razmišljanje, fokusirajući se na konstruktivna rešenja, npr.

  • Umesto da kažete detetu: “Uvek si nervozan kad odgovaraš u školi”, recite: “Svi su pomalo nervozni. Potreban je stres da biste se pripremili i dali sve od sebe”.
  •  Kada dete kaže: “Ne mogu da radim vežbe fizičkog vaspitanja”, recite mu ovako: “Da si želeo, verovatno bi to mogao da radiš, ali te to zaista ne zanima i u redu je.“

U kontaktu sa detetom koristite reči poput “sada” i “još uvek”. Kada mališan još jednom kaže: “Ne mogu da rešim ovaj domaći”, dodajte reč “više”, na taj način ukazujući da je neznanje samo prostor za učenje ove aktivnosti i da svaki uspeh zahteva vreme i trud.

POPULARNO:  GENIJALAN TRIK: SPRIJEČIT ĆE VAŠU ODJEĆU DA NE IZBLIJEDI. NEĆE VAS KOŠTATI NIŠTA

Naučite dete da koristi životna iskustva. Pokažite da mu svaki neuspeh može biti dragocena lekcija. Pitajte šta su naučili iz iskustva i šta bi mu se moglo svideti u tom iskustvu.

Kako dete može da sabotira svoj uspeh?

Ponekad dete ima ogromne sposobnosti, ima šanse da uspe, ali se plaši da rizikuje – na primer, vezano za učešće na Olimpijskim igrama – ili čak, ako postigne svoj cilj i dalje se plaši da nije dovoljno dobro.

Prvo, veoma se plaši neuspeha – za neuspeh budućih događaja krivi sebe i druge. Tada mu se u glavi pojavljuju misli da će izgubiti poznanike ili prijatelje samo zato što je postigao uspeh.

U slučaju mogućih neuspeha, pokušava da skrene misli sa problema, počinje da radi nešto potpuno nevezano za ono sa čime se trebalo suočiti.

Kako dete može podsvesno smanjuje šanse za uspeh, uprkos sposobnosti?

  • Odustaje i radi nešto drugo
  • Želi sve da uradi savršeno, kad nije savršen, postane uznemiren
  • Odlaže sve za kasnije
  • Manje spava
  • Krivi sebe i / ili druge
  • Misli da će, ako nekom kaže o problemu, razbesneti drugu osobu
  • Bavi se stalnim pomaganjem drugima i izvlačenjem njih iz nevolja
  • Misli da će sadašnji problem biti večan

Dakle, on troši vreme i energiju na ovu vrstu analize, ne suočavajući se sa izazovima koji bi, iz njegove perspektive, mogli da budu preteški ili zahtevni.

Zato, ne dozvolite da sumnja postane stvarnost vaše dece. Najbolje rešenje je da podstaknete dete da preduzme akciju uprkos svim mogućim rizicima i neuspehu.

Izvor: NajZena