Neurolog Ranko Raičević otkrio je sve o hrani, piću i navikama koje tokom leta mogu da nam ugroze zdravlje!
Iako većina ljudi uživa u letu, jake vrućine mnogima stvaraju i zdravstvene probleme. Prof. dr Ranko Raičević načelnik klinike za neurologiju VMA govorio je u “Jutru” na TV Prva o opasnosnim navikama ljudi tokom letnjeg perioda.
“Ekstremne temperature smetaju svima jer na ovako visokim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova, koji ishranjuju i mozak, srce, bubrege, sve vitalne organe, to loše podnose i najzdraviji pojedinci, a za ljude koji već imaju neka oboljenja vaskularnog sistema mozga, srca, ovakve temperature dodatno stvaraju uslove za razvoj ozbiljnijih oštećenja.
Ako pričamo o mozgu, tu može da se razvije prvo hipoksija, odnosno nedostatak hranljivih materija i nedostatak krvotoka, dolazi do pada krvnog pritiska, još ako se ne uzima terapija kako treba…”, rekao je predsednik Društva neurologa Srbije, prof. dr Ranko Raičević.
On je istakao da je pored izbegavanja boravka napolju od 10 do 16 časova kada je UV zračenje najjače, važno da kada smo napolju nosimo šešir, kao i flašu negazirane vode, ne mnogo hladne.
“Obavezno negazirana jer određeni joni ako se unesu u većim količinama mogu da budu pokretači poremećaja srčanog ritma. Tako da je najbolje piće negazirana voda.
Nisam protiv da mladi ljudi nekad popiju nešto gazirano, ali oni koji već imaju problema treba da vode računa. Strogo sam protiv alkohola u ovim okolnostima, dodatno širi krvne sudove i smanjuje potrošnju kiseonika u mozgu i srcu.
Sada su alkoholna pića na ovim ekstremnim temperaturama posebno opasna, a najopasnija su ta takozvana žestoka alkoholna pića”.
Tokom vrelih letnjih dana događa se da se ljudi probude sa glavoboljom, a neurolog otkriva da li je to posledica vrućina.
“Apsolutno, stvaraju se i uslovi za slabiji san, veoma je često prekidan buđenjem, da se popije čaša vode, menja se jonizacija atmosfere”.
Korišćenje klima uređaja tokom leta je svakodnevica, a neki čak i spavaju sa uključenom klimom, što doktor nikako ne preporučuje.
“Klima ima svoje mesto i ona služi rashlađivanju prostorija, a ne hlađenju i stvaranju uslova da budemo u Oslu, a mi smo u suštini na Kipru. Znači, da se napravi temperatura koja je šest-sedam stepeni različita u odnosu na spoljašnju i da nam u toj prostoriji ne bude hladno ni toplo, već prijatno. Nažalost, svedoci smo da kad uđete u neku prodavnicu, tamo je temperatura, ubeđen sam, 18 stepeni”, zaključio je doktor.
Izvor: Stil.Kurir.rs