Profesorka Milica Novaković uvek je bila surovo iskrena u već devedesetih godina je primetila šta razara porodicu.
Dečiji psiholog Milica Novković je kroz praksu dugu preko četiri decenije uviđala razne anomalije savremenog načina vaspitavanja dece.
Ceo život tragala je za putevima koji vode do ljubavi i istine. Neretko je isticala da porodice više nisu zdrave zbog jedne i glavne prepreke, to je vaspitanje i dresura kaznom i nagradom (ucenom), a takav model ostavlja trajne posledice na dete i kasnije na celo društvo.
Obogaćena neverovatnim životnim primerima i pričama tokom dugogodišnje prakse i rada na terenu, školama i vrtićima, detaljno je objasnila zašto je došlo do razaranja porodica.
– Stvaralačko vaspitanje bez kazne i nagrade je poptuno po Hristovom jevanđelju. Detetu je potrebno da postavimo granice, 21. vek traži dobrotu, religioznost, poštenje, a to se može postići samo ljubavlju – pričala je Milica.
Upravo njene emocije prema deci i vaspitanju su neopisive, te je otvorila i vrtić 1994. godine, atada su joj mnoge stvari postale jasne.
– Već smo imali rušenje porodice unazad nekoliko godina i nov način vaspitanja. Dobili smo nakazno i nakaradno vaspitanje, koje ja zovem plišano , a Česi i Slovaci “meko”.
Devetesetih godina zajedno sa demokratijom su nam ga ponudili umesto tradiciolnog odgajanja, za koje ne možemo da kažemo da je bilo baš tako nasilno, više je onaj tatin štap ili mamina varjčaka bila pretnja.
Ali, proglasili su nas nasilnim i surovim. Jako smo se iskompleksirali. U tradicionalnog porodici su se jasno znali modeli vaspitavanja – rad, red, znalo se šta se sme, a šta ne sme – govorila je.
Isticiala je da dete kada voli jasnoću kada dođe u svet koji ne poznaje.
– Mora da zna šta ga očekuje i šta se od njega traži, jer su svet i život vrlo komplikovani. Porodica napušta devedesetih autoritativni vaspitni sistem i prepoušta se plišanom.
Stalno su pretili i govorili kako mora štap da se ukine, a svedoci smo da je sa novim modelima vaspitanja došlo i mnogo više nasilja.
Umesto da nam je bolje, nama je gore. Nama je neko podvalio. Dakle, umesto štapa smo dobili šargarepu.
Nakon svih promena u odgajanju deteta koji su potekli od svetskih stručnjaka iz raznih svetskih institucija, primetila je da su mališani postali nesnosni.
– Kroz tri godine u vrtiću shvatila sam da su deca postala nesnosna, posebno otkako smo počeli da primenjujemo pozitivno uslovljavanje i blaga prinuda.
Vidite kako je to smišljeno. Vi ste običan roditelj koji barata štapom i pretnjama, a oni nametnu onda neke stručne, visokoparne izraze. Pa sad ti misli šta ti je to.
A ja vam kažem da nije ništa. Naše generacije su radile iz stragana. A sada su umetnuli interes između deteta i rada – ako pokupis igračke, dobićes…
Dete na kraju počinje vas da uslovljava, dok momenta kada obrne kolo izgibili ste bitku u vaspitanju.
Podvlači da deca vrlo lako uočavaju i shvataju stvari, te i ne primetite kako vas je
– Tada dete samo proširuje granice svoje slobode i tu je kraj. To je početak anarhije, kada dete počinje da gospodari porodicom, kada može sve da uradi i sve da kaže, a nije mu sve na korist, jer ne zna. Došao je na svet i traži da sve bude uređeno, da ga mama i tata upoznaju sa zakonitostima života, a on to nije dobio.
Otkrila je da otkako su deca dobila brojeve da mogu da prijave svoje roditalje ukoliko dobiju batine ili im upute ručnu reč, tada je počelo ratovanje u porodici. Kada je u Sloveniji izglasan taj zakon, oduzeto je preko 1.450 dece.
– A ko to sme nama da oduzuma decu, osim ukoliko nisu ugrožena i zapuštena? Gde ih vode, da li ih tamo neko bolje vaspitava? Ne.
Nego nam Centri za socijalni rad oduzeti decu i poslati ih u hraniteljske porodice ili dom, proglasivši roditelje da su nepodobni, jer su nam deca agresiva, pohlepna, lenja tvrdoglava. Prezaštićivanje deteta je donelo možda i najviše zla – zaključila je.
Gde nema ljubavi, glad za materijalnim je nepresušna!