Šta treba da znamo o omikronu, koji bi prema rečima članova Kriznog štaba, svakog trenutka trebalo da stigne u Srbiju, a da li antitela od preležanog korona virusa i vakcine štite od ovog soja pojasnio je neuroimunolog, biolog i profesor na Univerzitetu u Hamiltonu u Kanadi Boris Šakić.
Naime, mnoge izjave stručnjaka iz SZO, čak i mnogih drugih, upućuju na to da antitela posle preležanog delta soja ili vakcine nisu efikasna u borbi protiv omikron soja, te da je neophodno vakcinisati se i trećom dozom.
Šakić je skrenuo pažnju da postoje indijicije da antitela preležanog delta soja nisu dovoljno efikasna, ali da svakako u nekoj manjoj meri štite od omikrona.
“Ta antitela i dalje imaju efikasnost, ali ne u toj meri kao što je to bilo prošle godine kada je to iznosilo 95 odsto, sada je ta cifra dosta manja. Najvažnije je da veliki broj pacijenata koji ima omikron a vakcinisani su, neće završiti na respiratoru, to su dobre vesti,”, rekao je on u gostovanju na TV Prva.
Profesor se potrudio da objasni kako izgleda koronavirus i čemu služi vakcinacija, te je tokom gostovanja.
Profesor ističe da je nauka napravila antitela koja specifično ciljaju na šiljak (Spajk protein) i blokiraju ga da se on zakači za ćeliju, one na taj šiljak ciljaju jer je on kritičan za ćeliju domaćina, a vakcinacija stvara antitela koja ga blokiraju i na taj način on ne može da se zakači za ćeliju.
“Vakcina ne dozvoljava da se šiljak zakači za ćeliju organizma”, poentirao je on.
“Važno je znati da taj šiljak nije ceo virus, jer Fajzer i Moderna idu samo na taj mehanizam, za razliku od kineske vakcine koja sadrži umrtvljen virus i kada dođe u telo sa našom ćelijom ona uništi taj virus gde ostaju samo male komponente pored ove šapice.
Naše telo kasnije pravi ovaj odgovor i pamti sve komponente tog virusa”, rekao je on. Omikron je kaže promenio oblik svog šiljka, te je na neki način neprepoznatljiv, pa je u tome problem, ali smatra da neke vakcine koje su date i dalje povoljno štite od težeg slučaja zaraze.
Napominje da kreiranje antitela, kao i reakcija na vakcinaciju zavise od osobe do osobe. Dodaje naime da indivivualno svako od nas poseduje set gena koji utiču na to kako se organizam nosi sa virusom, ali da je u to uključen i način života, ishrana, kao i drugi dodatni faktori poput stresa.
Izvor: prva.rs