Prenosimo vam sa čime se sve ova žena suočavala… To je bilo izuzetno traumatično iskustvo nakon čega sam morala da se lečim od posttraumatskog stresnog poremećaja. Nikada ne razgovaram ni sa kim o svom iskustvu, pošto ga i dalje doživljavam kao poražavajuće.
Sve što ikada čujemo u medijima su pozitivne priče, gurane od strane organizacija koje promovišu surogatstvo. Važno je da ljudi čuju o tome kako surogatstvo može da krene po zlu i o doživotnim posledicama koje ima na žene koje nude svoja tela na korišćenje drugima.
ŠOKIRALA ME JE PORCEDURA
Postala sam surogat majka za neke prijatelje. Naivno sam verovala da će zbog toga što je porođaj s mojom sopstvenom decom prošao dobro, isto tako lako biti i sa surogatskom trudnoćom. Mislila sam da sam istraživala dovoljno i razgovarala sa drugim surogat majkama, pre nego što sam se odlučila na to.
Ipak, pristala sam da nastavim s tim pre nego što sam znala dovoljno o ekstremno intruzivnim i štetnim medicinskim zahvatima kroz koje je trebalo da prođem. Naivno sam pomislila da će mi jednostavno ugraditi embrione u skladu sa mojim menstrualnim ciklusom.
Nisam znala da će moj prirodni ciklus morati da bude zaustavljen hemijskim putem, kao ni za količinu štetnih i sintetičkih hormona koju sam morala da primam kako bih stvorila veštački ciklus koji bio bio u skladu sa ciklusom donatorke jajnih ćelija.
Onda kada sam otkrila kolika je količina hormona koju ću morati da uzimam, osetila sam se kao da ne smem da odustanem i razočaram svoje prijatelje. Išla sam protivno zdravom razumu svojih unutrašnjih instinkta koji su me upozoravali – jer nisam želela da uvredim ili uznemirim svoje prijatelje.
BLIZANCI
Takođe su me ubedili da mi ugrade dva embriona kako bi se šanse za uspešnu implantaciju uvećale. Sada shvatam da nisam sasvim razumela povećan rizik koje nošenje i rađanje blizanaca može imati na moje zdravlje.
Gledajući unazad, vidim da sam podredila svoje sopstveno zdravlje i sigurnost kako bih dala prioritet željama namenjenih roditelja. Uzgred, shvatam da je moje psihološko stanje dok sam donosila ove odluke ukazivalo na to da sam imala „kompleks mučenice” i da sam se previše žrtvovala i potpuno stavljala sebe u drugi plan.
To je bilo zbog manjka samopoštovanja i asertivnosti i zbog toga što sam verovala da moja vrednost leži u onome koliko ja mogu da budem korisna za druge. Imala sam preizraženu potrebu da služim druge.
Ovo je često među ženama, jer ženska socijalizacija znači da su žene i devojčice ohrabrene i obučene da stavljaju sebe na drugo mesto, da prioritizuju druge ljude, i da budu „ljubazne.” Ova ženska socijalizacija i psihologija treba da bude ispitana, istražena i razmotrena u kontekstu altruističkog surogatstva.
NEOČEKIVANA LJUBOMORA
Tokom trudnoće iskusila sam neočekivanu ljubomoru i ljutnju od namenjene majke koju je uznemirilo to što sam mogla da zatrudnim tako lako.