Ako ste mislili da je “na smrt prestrašen” samo fraza, moraćemo da vas razočarano…
Istina je (ali retko) da se možete uplašiti do smrti, jer neočekivani i ekstremno jaki strahovi mogu imati moćne efekte na vaše telo.
Često se radujemo strašnim filmovima i neobavezno ćemo pričati o tome da smo „na smrt uplašeni“ ako smo iznenada iznenađeni ili preplašeni. Ali želite da znate šta je zaista strašno? Strah zapravo može imati neke ekstremne fiziološke reakcije.
Retko je, ali može da se desi. Intenzivne emocije mogu zapravo izazvati srčani udar kod podložnih pojedinaca (naročito onih koji pate od drugih srčanih oboljenja). Ali čak i ljudi bez osnovnog problema sa srcem mogu bukvalno biti uplašeni (skoro) na smrt. Šta se dešava kada ste uplašeni
To je stanje koje se zove stresna kardiomiopatija, a uzrokovano je odgovorom vašeg mozga “bori se ili beži” koji se javlja nakon fizičkog ili emocionalnog stresa.
Ovo se takođe naziva sindrom slomljenog srca ili Takotsubo kardiomiopatija. Kardiomiopatija izazvana stresom znači da je stres izazvao (najčešće privremenu) disfunkciju ili otkazivanje srčanog mišića. „Simptomi su slični onima kod srčanog udara“, kaže kardiohirurg A. Mark Gillinov.
„Većina ljudi misli da zapravo imaju srčani udar jer se otežano disanje i bol u grudima javljaju kod oba. Ali oni sa stresnom kardiomiopatijom nemaju blokirane koronarne arterije i često se brzo oporavljaju.
Stresnu kardiomiopatiju izazvanu strahom prvi put su zabeležili japanski lekari 1990. godine. I dok je ostao pomalo neuhvatljiv tokom godina, slučajevi stresne kardiomiopatije su se sve češće dijagnostikovali u poslednjih 10-ak godina.
– Tada ti adrenalin skoči
Kada telo reaguje na iznenadnu zastrašujuću, opasnu ili stresnu situaciju, izbacuje mnogo dodatnog adrenalina – ili kateholamina. „Ovaj porast hormona izaziva trenutne fiziološke promene koje pripremaju vaše telo za fizičku aktivnost – to je vaš odgovor „bori se ili beži“, kaže dr Gilinov. To znači da mozak govori telu: “Ili ćemo morati da trčimo brzo da bismo pobegli, ili ćemo se snažno boriti da se odbranimo. Tada počinje da se nekontrolisano luči adrenalin.” Kako vaše telo reaguje na vaš odgovor “bori se ili beži”
Neki tipični fizički efekti adrenalinskog odgovora „bori se ili beži“ koje pokreće naš mozak kada smo uplašeni su povećanje otkucaja srca, krvnog pritiska i nivoa glukoze u krvi. Opšta reakcija simpatičkog nervnog sistema koja se takođe aktivira je ono što vam govori da bežite ili se borite.
Bez obzira da li ostanete ili idete, sve ovo počinje da utiče na električni sistem srca. Može izazvati aritmiju, suženje krvnih sudova (čak i kada nema blokada) ili grčeve. To je ono što može dovesti do opadanja ili otkazivanja srčane funkcije.
U slučajevima kada ste uplašeni, srčani mišić može prestati da se kontrahuje i da pumpa krv onoliko efikasno koliko je potrebno. „Na sreću, u većini slučajeva ovo stanje je reverzibilno i funkcija srca se vremenom vraća u normalu. Nažalost, u retkim slučajevima može izazvati iznenadnu smrt“, kaže on. Da li je strah opasan?
„Bilo da imate srčano oboljenje ili ne, verovatnoća iznenadne smrti od straha je neverovatno retka“, ističe dr Gilinov. „Nažalost, teško je predvideti ko će verovatno imati takav događaj. I dok ne možemo da kontrolišemo neočekivane incidente koji nas mogu ekstremno uplašiti, život sa ograničenim okidačima stresa je očigledno dobra ideja kako bi se izbegao nastanak ovakvih iznenadnih srčanih stanja“, zaključuje on.
Izvor: Stil.kurir.rs