Naravno, to roditelji rade sa dobrom pomišlju i nisu svesni posledica…
Kako kaže Starac Pajsije : “Gledam ovu današnju decu, naročito ove koji studiraju, i vidim da od svoje kuće imaju mnogo štete. Iako su to dobra deca, nesposobni su. Ne misle, neosetljivi su. Roditelji su ti koji ih kvare”.
Roditelji koji su prošli kroz teške godine ne žele da danas njihova deca oskudevaju ni u čemu. Zbog toga ne razvijaju kod dece usrdnost, kako bi ona bila srećna i kada oskudevaju.
Naravno, to rade sa dobrom pomišlju i nisu svesni posledica.
Lišavati sebe nečega tako da to deca ne primete, to je neprimereno. Ali pomoći im da izgrade monašku svest, i da se sama raduju kada su za nešto uskraćena, to je veoma dobro.
Međutim, tom svojom dobrotom, tom nerazumnom dobrotom, roditelji od njih prave nesposobnjakoviće. Sve im daju u ruke, čak i vodu, uslužuju ih kako bi oni samo učili i ne bi gubili vreme.
To je razlog zbog koga danas mladići i devojke postaju nesposobni. Tako ta deca, i onda kada ne uče, žele da sve dobiju na ruke. Zlo počinje od majki.
“Ti dete moje samo da učiš. Ja ću čarape da ti donesem, noge ću da ti perem. Uzmi kolač, uzmi kafu”! I deca nikad neće razumeti koliko je umorna majka koja im sve to donosi i koliku žrtvu podnosi, jer se sami ne trude.
Onda nastupa sledeće: Tanjir za jednokratnu upotrebu, odelo za jednokratnu upotrebu , jedu pice, a ne znaju ni da ih stave na papir!…
Tako postaju sasvim nesposobni ljudi. Umaraju se od života: Ako im se pertla odveže, kažu: “Mama, veži mi pertle!”
Takva deca da kasnije postanu- vredna? Oni kasnije nisu ni za brak ni za monaštvo, ni za šta! Upravo zbog toga kažem majkama:
“Ne dajte deci da stalno uče. Čitaju, čitaju pa im dotuži. Neka naprave petnaest minuta ili pola sata pauze, da obave i neki poslić u kući, da se malo pomuče”.
Izvor: Alo