POZNATI FITNES INSTRUKTOR
Bojan savetuje i kako da se ove zime zaštitimo od virusa putem ishrane i vežbanja…
Dok je jednima odlazak u teretanu stil života, u Srbiji ima više onih kojima je ova aktivnost prava noćna mora.
Spisak razloga zašto zaobilazimo teretanu je uvek bar dvostruko duži od onoga zašto u nju ljudi odlaze, ali ne treba zaboraviti da je uvek parvo vreme za eliminaciju loših navika i uvođenje onih boljih za naše provenstveno mentalno, a zatim i fizičko zdravlje.
Poznati fitness instruktor Bojan Gaćeša pristao je da za Stil podeli neke savete ženama, koje bi volele da im odlazak na trening ne bude noćna mora ušuškana u izgovore stresa, nedostatka vremena, posla, porodičnih obaveza i slično.
“Ljudi žive u pogrešnom uverenju da je vežbanje naporno, i da ljudi vežbaju kako bi imali velike mišiće.
Prvo što treba da bude najjači motiv za svakoga je to da, vežbanje podstiče imuni sistem i ćelije koje se bore protiv virusa i bakterija.
Kada čovek ima slabu ili nedovoljnu fizičku aktivnost, ovaj proces podsticanja ćelija na borbu protiv virusa i bakterija je znatno sporiji u odnosu na ljude koji imaju redovnu fizičku aktivnost, i odatle dolaze prehlade a tokom višegodišnje neaktivnosti i boljke modernog vremena poput stresa, anksioznosti, krvnog pritiska, povećanog šećera i tako redom.
Najobičnije trčanje po parku pola sata dnevno ima znatno širi spektar benefita za naše zdravlje od nikakve fizičke aktivnosti. Trčanjem i treningom jačamo srce – sa boljom sportskom formom i naše srce dolazi do bolje forme, tako što mu se spušta broj otkucaja i teže se opterečuje.
Što nam je manji broj otkucaja u minuti, dok smo u stanju mirovanja, to je naše srce jače i teže opterećeno.
Što se bolje osećamo u svojoj koži, bivamo zadovoljniji i srećniji. To se sve, verovali ili ne, podstiče treningom od samo sat vremena dnevno.
Čak su vam i šanse da “zaradite” kovid infekciju manje ako trenirate u zimskim mesecima samo sat vremena”, kaže Bojan.
Pored toga sto nam je stanovništvo prilično fizički neaktivno, Bojan nije oduševljen ni jelovnikom prosečnog Balkanca. On kaže da kod širokih narodnih masa vlada priličan nesklad između fizičke forme i hrane koju jedemo, te dodao da odatle kreće neraskidivi niz nezadovoljstva sobom, nervne napetosti, lošim rezultatima na poslu, konfliktima u odnosima sa ljudima, anksioznosti i još mnogo toga.
Napominje da su gore navedene stvari posebno vidljive sa prvim zimskim danima kad udruženo počinje vladavna gripa i prehlade, zatvaranja u kuću i tradicionalnih sezona slava.
“Kreće sezona slava i ostalih praznika, pa je tu i ono magično pitanje: Šta jesti tokom zime? Moja preporuka je da ne držite dijete u ovom periodu, jer zbog manjka energije możete lakše da se razbolite.
Pronađite meru i jedite dovoljno kvalitetnih ugljenih hidrata, kao što su žitarice, integralni pirinač, testenina i peciva od integralnog brašna. Jedite zdrave masti, u ovom periodu je ključno da unosimo kalorijski malo jaču hranu, koristite maslinovo ulje, orašaste plodove, lanene semenke, masnu ribu, avokado, kako biste obogatili vašu ishranu pravim masnoćama.
Nikako ne zaboravite voće, tokom zime izbor voća nam je limitiran, zbog toga moramo koristiti ono što imamo.
Citrusno voće, kivi i jabuke, takođe imajte u vidu i zamrznuto bobičasto voće – maline, kupine, ribizle, višnje.
Zimsko povrće je bogato vitaminom C, na primer, crvena paprika ima dva puta više vitamina C nego pomorandža i drugo citrusno voće. Pečeena paprika vam uvek możete biti dobar izbor za salatu ili kao prilog.
Što se mesa tiče, živinsko meso obavezno treba da postane deo vašeg jelovnika, jer je bogato vitaminom B, a kompleks vitamina B je od izuzetnog značaja za funkcionisanje našeg imunog sistema. Takođe reguliše i nervni sistem.
Pored vitamina B, živinsko meso je bogato proteinima koji će doprineti rastu mišića i adekvatnom funkcionisanju hormona. To su: pileće meso, pačije meso, ćuretina, guščje meso. Ljudi danas žive u ubeđenju da je treniranje i ishrana skup sport i rezervisan za one sa dubljim džepom i zvezde. Ja se ne bih složio sa tim.
Činjenica je da imamo manje novca, ali to ne znači da ne możemo stvari da preokrenemo na bolje i u svoju korist. Uvedimo neka pravila kako bi u okviru budżeta mogli da budemo zdraviji i zdravije se hranimo. Trudite se da kupujete domaću hranu.
Ako imate nekoga na selu, ili nekoga ko tamo ide, nekog seljaka koji kod vas dolazi u kraj da proda ono što je ubrao, proizveo, kupite od njega. Na ovaj način pazarite kvalitetnije, i po nižim cenama a pomoći ćete i našem seljaku, i privredi, a pre svega sebi.
Ako jedete hleb, neka bude kvalitetan, ako sumnjate u kvalitet naučite sami da ga spremate. Ne jedite hleb uz testeninu, uz krompir, uz pirinač. Ovo je vrlo često u Srbiji, izbacite ovu naviku, pa možete ostaviti hleb na svojoj trpezi.
Izbegavajte slatkiše, prerađenu hranu, sokove i prazne kalorije. Jedite domaću kobasicu punu mesa bez emulgatora i ko zna čega. Jedite celo domaće jaje, to nije skupo.
Konzumirajte mlečne proizvode. Slobodno pojedite slaninu i čvarak, i pileću kožicu. Ako jedete masnije, ne jedite toliko ugljenih hidrata. Hidrati idu uz proteine, masti idu uz proteine, ali nikako masti i ugljeni hidrati u istom obroku”, savetuje Bojan i otkriva koja je to najveća greška koju prave i žene i muškarci:
“Najveća greška je manjak discipline i razumevanja koliko je važno biti fizički aktivan, jer kao što sam rekao, vežbanjem ne jačate samo telo, već i um.
Dakle, ako ste u stanju da radite osam do dvanaest sati na poslu, a niste u stanju da uložiti u svoje fizičko i mentalno zdravlje sat vremena dnevno, onda vam fali adekvatna motivacija. Svaka dama može sebi da priušti sat vremena treninga i neku vrstu opuštanja koja joj prija. Vaše je samo da imate volju”, zaključuje Bojan Gaćeša.