Tržište maslinovog ulja u svetu je preplavljeno falsifikatima, a težak zadatak za potrošače je da prepoznaju kvalitet i uoče da li se zaista radi o ekstra devičanskom maslinovom ulju ili samo dobroj ili lošoj kopiji.
Tedi Čiavalon iz istarskog grada Vodnjan, koji se više od dve decenije bavi uzgajanjem maslina i prodaje maslinovo ulje u 23 zemlje, kaže da na tržištu gotovo 90 odsto maslinovog ulja nije nastalo na način kako treba, te da se ne sme verovati etiketama.
“Nemojte verovati nijednoj etiketi, niti jednom proizvođaču, ukljujučujući i mene, već sami sebi. Otvorite bocu, stavite malo ulja u čašicu, zagrejte je, jer na 27 stepeni Celzijusa maslinovo ulje kreće da evaporira i osete se malo bolje mirisi i ukusi”, savetuje Čiavalon.
Ono što morate da osetite jeste – na nos mora biti zeleno kao sveže pokošena trava i voćno, a na ukus pikantno i gorko, napominje on, toliko da se nekada zakašljete, a nekada i suze mogu da krenu na oči.
“Ako je maslinovo ulje zeleno, voćno, pikantno i gorko mi govorimo o prirodnom, nepatvorenom ulju dobijenom iz ploda masline, nebitno da li je ono proizvedeno u Istri, Grčkoj, Italiji ili Maroku, apsolutno nema veze”, ističe Tedi Čiavalon.
Osim toga, prženje na maslinovom ulju nije kancerogeno ako se radi o pravom maslinovom ulju, a u uljari Čiavalon kažu da pravo maslinovo ulje može da istrpi i visoke temperature, te da se u njemu bez problema može pržiti i pomfri, ali da to nije baš isplativo.
Izvor: Stil