Miom na materici najčešće ne daje nikakve simptome, ali kada dođe do pucanja, treba hitno ići kod lekara.
Miomi su vrsta dobroćudnog tumora koji nastaju u materici ili oko nje. Većina žena uopšte ne zna da ima neki miom, jer često on ne daje nikakve simptome.
Oni mogu biti sačinjeni od mišićnog ili fibroznog tkiva i vrlo variraju po veličini. Tek svaka treća žena oseti neki simptom, kao što su obilna ili bolna menstruacija, bol u stomaku ili u donjem delu leđa, zatvor i bol ili neprijatnost tokom seksualnih odnosa.
U ređim slučajevima, miomi mogu izazvati neplodnost ili uticati na trudnoću.
Budući da često ne daju nikakve simptome, lekar ih otkrije pri pregledu, a mogu se uvek potvrditi ultrazvukom. Tačan uzrok nastanka mioma nije poznat, ali obično je povezan sa estrogenom. Najčešće se razvijaju tokom reproduktivnog doba kod žene (između 16 i 50 godine) kada je estrogen na vrhuncu.
Kad njegov nivo opada, kao što je to u menopauzi, miomi se obično smanjuju. Kod gojaznih žena je estrogen viši pa su i miomi češći.
Ukoliko ne izazivaju tegobe, miome ne treba ni tretirati. Vrlo često će se oni vremenom smanjiti. Ali, ako imate simptome koje izazivaju, prvo se treba pozabaviti njima. Ako takva terapija ne da rezultate, na rasplaganju su operacija ili neke drugi, manje invazivni zahvati.
Ako dođe do pucanja mioma, javlja se akutni bol u stomaku, kao i blago povišena temperatura. Među razlozima su pojačan pritisak u stomaku, povišen krvni pritisak u venama kod trudnica, ali i potencijalna povreda.
Pošto su neki miomi “drškom” vezani za telo materice, njeno pucanje takođe dovodi do odvajanja mioma, a isto se dešava kad miom postane veći nego što krvni sud koji ga snabdeva može da izdrži.
Terapija će se, u tim slučajevima, fokusirati za zaustavljanje krvarenja, uz napor da se sačuva materica, naročito kod mlađih žena i onih koje još nisu rađale. Minimalno invazivna procedura je uterina embolizacija, koja se obavlja u blagoj sedaciji i traje oko sat vremena.
Izvor: Stil