SAVJETI

KOVID-19 MOŽDA NIKAD NEĆE NESTATI – KAKO DA NAUČIMO DA ŽIVIMO S NJIM

Podijelite sa prijateljima

Više od 185 miliona ljudi zaraženo je Kovidom-19, a preminulo je više od četiri miliona ljudi otkako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila pandemiju.

Polažu se velike nade u to da će vakcinacija uspeti da vrati svet u neku vrstu normalnosti, popustivši ograničenja koja oblikuju naše živote u poslednjih 16 meseci.

Naučnici su, međutim, sve više uvereni da korona virus ne ide nikuda.

U januaru je vodeći naučni časopis Nejčer pitao više od 100 imunologa, virusologa i zdravstvenih eksperata iz svih krajeva sveta da li Sars-Cov-2 može da se iskoreni.

Skoro 90 odsto ispitanika odgovorilo je Ne: postoje dokazi, tvrdili su oni, da će korona virus najverovatnije postati endemski i nastaviti da cirkuliše u džepovima sveta.

To nije neuobičajeno u borbi čovečanstva protiv raznih bolesti, ali ovaj virus predstavlja neke konkretne izazove.

Kako, dakle, nauka predviđa da ćemo morati da živimo sa Kovidom oko sebe još godinama?

Zašto, kao prvo, ne možemo da se rešimo Kovida-19?

Historic picture of a child with measles

Iskorenjivanje zaraznih bolesti nije nešto što se dešava svaki dan. Ili uopšte.

Štaviše, do danas je SZO proglasila zvanično iskorenjivanje samo dve viralne bolesti: velikih boginja i goveđe kuge.

A samo velike boginje – drevna bolest koja je izazivala epidemije tokom čitave ljudske istorije i izazvala i do 500 miliona smrti u 20. veku, sve do njenog iskorenjivanja osamdesetih – mogu da se uporede sa Kovidom-19 u pogledu geografske raspodele i dometa.

Jedinstveni sklop okolnosti pomogao je da se iskorene velike boginje, uglavnom putem izrade vakcina koje su zaustavile prenošenje virusa velikih boginja.

Nažalost, vakcine protiv Kovida-19 načinjene do sada nisu postigle isti efekat.

„Vakcine koje imamo danas u nekim situacijama ne sprečavaju zaražavanje.

One samo modifikuju infekciju i smanjuju težinu bolesti. Vakcinisani ljudi i dalje mogu da prenesu virus na druge”, kaže Dejvid Hejman, profesor Epidemiologije zaraznih bolesti iz Londonske škole zdravlja i tropske medicine.

POPULARNO:  OVO JE NAJZDRAVIJA ZEMLJA NA SVETU: OKRUŽENA SA 5 MORA, U NJOJ LJUDI ŽIVE DUGO I BEZ BOLESTI

Pol Hanter, profesor medicine sa Univerziteta u Istočnoj Angliji (Velika Britanija), odlazi još dalje.

On smatra da vakcine neće sprečavati da se zarazimo od Kovida u budućnosti.

„Kovid nikad neće otići”, anticipira on.

„Neizbežno je da ćemo ga dobijati iznova ostatak naših života, bilo da smo vakcinisani ili ne.”

Šta će se onda desiti sa korona virusom?

Model of a Sars-CoV-2 virus

Profesor Hejman je jedan od mnogih eksperata koji veruje da će Kovid-19 postati endemska bolest, što znači da će još mnogo godina nastaviti da cirkuliše u džepovima svetske populacije.

To nije ništa novo: virus gripa i četiri korona virusa koji izazivaju prehladu, na primer, endemske su bolesti.

SZO procenjuje da svake godine širom sveta umre između 290.000 i 650.000 ljudi od uzroka povezanih sa gripom.

Ali ove bolesti mogu da se kontrolišu i imaju očekivanu smrtnost.

Naučnici očekuju – a političari se nadaju – da će to biti slučaj i sa Kovidom-19.

Prema ovom scenariju, virus ostaje, ali ljudi razvijaju neku vrstu imuniteta na njega preko vakcinacije i prirodnih zaražavanja.

Otud teži oblici bolesti postaju sve ređi, a hospitalizacija i broj smrti nisu na nivou koji smo viđali do sada.

Problem s ovim je što mi još uvek ne znamo da li će se virus ponašati baš na taj način.

Profesor ga naziva „veoma nestabilnim virusom”.

„Kad se ovaj virus umnožava u ljudskim ćelijama, on s vremena na vreme mutira. A neke od tih mutacija izazivaju zabrinutost.”

Ali ovaj ekspert kaže i da Kovid-19 može da postane razlog za manju zabrinutost nego što je danas putem drugih sredstava.

„Virusima može i da opadne virulencija (težina), ili preko mutacija ili zato što je većina populacije vakcinisana.”

NASTAVAK NA STRANI 2…