Najnovi talas korone, kao i novi delta soj, doneli su nam nove brige, strahove i pitanje – da li naša deca mogu da obole i koliko teško? Odgovore na ova, i mnoga druga pitanja vezana za sve veću učestalost kovid infekcije kod dece, za Stil je dala pedijatar dr Biljana Lučić.
Pandemija korona virusa ne jenjava, nažalost. Svedoci smo poslednjih nedelja da se pojedine zemlje nalaze pre kolapsom zdravtvenog sistema, po ko zna koji put za ove skoro dve godine, koliko je virus Covid 19 prisutan – i od kada je postao neraskidivi deo naše svakodnevice i naše realnosti.
Naučili smo da živimo po “njegovim pravilima”. Najpre smo se bojali za naše roditelje, u prvom talasu, zatim i za sebe u onom jezivom drugom, koji je odneo nebrojano mnogo života, kako kod nas tako i u svetu, uprkos tome što je vakcinacija već bila dostupna – ali u ovom trećem talasu počeli smo da se bojimo i za svoju decu.
Najnoviji delta soj učionio je da se deca masovnije razboljevaju nego u prethodna dva talasa, svi smo svedoci toga i svi poznajemo nekoga čija su deca obolela u ovom poslednjem talasu. Bilo je i ozbiljnijih slučajeva oboljevanja, pa su nas tako šokirale vesti da se na Institutu za majku i dete – dr Vukan Čupić protekle nedelje nalazilo čak četvoro mališana na mehaničkoj ventilaciji, i bez komorbiditeta, a da je jedan tinejdžer (17), nažalost izgubio bitku da virusom.
Da li je delta sos opasniji za decu, da li je zaražavanje češće, da li su simptomi teži, šta možemo da učinimo da preveniramo zaražavanje deteta, kako treba da reagujemo i na šta bismo trebali da obratimo posebnu pažnju, ukoliko je naše dete dijagnostifikovano kao kovid pozitivno – i koliko zaista treba da budemo zabrinuti? Na sva ova pitanja za Stil je odgovorila specijalista pedijatrije dr Biljana Lučić iz zdravstvene ustanove Medigroup.
Stil: Svedoci smo da je kovid infekcija sve učestalija kod dece, posebno se broj obolelih povećao među decom školskog uzrasta. Da li je u pitanju novi soj, na koji su deca manje otporna i koliko bismo, zaista, trebali da budemo zabrinuti?
Dr Biljana Lučić: U poslednjem talasu pandemije SARS COV 19 virusa dominantan je delta soj ovog virusa, koji ima veću sposobnost da zarazi više osoba (jedna zaražena osoba može da zarazi još sedam osoba) u odnosu na prethodne sojeve, te je zato broj zaraženih osoba veći i lakše se širi i među decom.
Stil: Ovih dana Srbiju je potresla informacija da je na Institutu za majku i dete preminuo dečak(17), priključen prethodno na mehaničku ventilaciju, koji nije uspeo da se izbori sa virusom. Pored njega na Institutu je u tom trenutku bilo hospitalizovano još troje dece školskog uzrasta, bez komorbiditeta, takođe priključene na respirator. Kako vidite ovako naglo pogoršanje kliničke slike kod dece?
Dr Biljana Lučić: I u prethodnim talasima bilo je dece zaražene korona virusom, koja su imala tešku kliničku sliku i to su uglavnom bili adolescenti muškog pola, gojazne konstitucije, ali je tada procentualno bilo zaraženo manje dece. S obzirom da sada imamo veći broj zaražene dece, veće su šanse i za pojavu komplikovanijih slučajeva.
Stil: Pandemija ne jenjava, naprotiv, ali deca su do sada bila relativno imuna. Ukoliko bi i obolela bilo bi najčešće asimptomaski, što sada više nije slučaj, reklo bi se. Možemo li očekivati da infekcija poprimi i neki još teži oblik kod dece? Kolike su šanse da se tako nešto dogodi i od kojih fakotora to zavisi? Kakvim podacima Vi, kao pedijatar, raspolažete?
Dr Biljana Lučić: Pre svega, moram da napomenem, da deca koja su dolazila u našu ambulantu, sa pozitivnim testom na kovid, nisu bila uglavnom asimptomatska, već su imala bar povišenu temperaturu na jedan dan ili simptome prehlade, retko se dešavalo da je dete bez simptoma i to najčešće uz člana porodice koji je bio pozitivan na SARS COV 19 virus, pa je i ono testirano. Da li će infekcija poporimiti teži oblik kod dece, zavisi od potentnosti virusa. Do sada nije uspevao kod dece da u većem procentu dovodi do komplikacija, kao što je to bila situacija kod odraslih (to najviše zavisi od broja vezivnih mesta pomoću kojih virus ulazi u naše ćelije, a kojih odrasli imaju u značajno većem procentu u odnosu na decu).
Stil: Da razjasnimo zabrinutim roditeljima na jednostavan način – da li je korona postala opasnija po decu ili su slučajevi kada se kod dece razvije teža klinička slika i dalje samo sporadični?
Dr Biljana Lučić: Ja mogu da govorim samo iz ličnog iskustva iz naše ambulante, a to je da se klinička slika menjala iz talasa u talas, simptomi su postajali brojniji (od samo povišene temperature i zapušenog nosa i rinoreje, do kašlja, bola u grlu, glavobolje i bolova u mišićima). Komplikovani slučajevi i dalje se samo sporadično javljaju.
Napomenula bih samo nešto što je jako retko, ali se može javiti, i to najčešće kod dece koja nisu imala nikakve simptome ili su imala blagu kliničku sliku. U pitanju je MISC ( multisistemski inflamatorni sindrom kod dece), koji se može javiti 2-6 nedeljana nakon infekcije SARS COV 19 virusom, u vidu povišene temperature duže od 24 sata, povraćanja, dijareje, bola u stomaku, osipa po koži, malaksalosti, tahikardije, tahipneje, glavobolje, vrtoglavice, uvećanih limnih čvorova….Pojava ovakvih simptoma zahteva da se dete hitno odvede lekaru, jer može nastupiti teško opšte stanje.
NASTAVAK NA STRANI 2…