Postoji jedan problem u porodičnom životu o kome se ne priča. Mnoge žene se žale da su muškarci tokom godina postali manje muževni.
Kada se muškarac oženi, njegov svet se dramatično menja. Znam mnogo muškaraca koje je venčanje dramatično promenilo.
Jedan moj poznanik je po nalogu svoje žene – iz ljubavi prema njoj – prekinuo odnose sa svim svojim prijateljima. Ostalo je samo nekoliko „prihvatljivih“ opcija – ljudi sa kojima mu je bilo dozvoljeno da ispija pivo, jednom nedeljno. Istog trenutka iz njegovog života je nestala strast. Planinarenje, planine – to je bilo previše opasno za oca porodice. Stoga je sva oprema podeljena prijateljima i poznanicima. Prestao je da planinari.
Ultimatumi su bili oštro postavljeni: „Ili ja, ili to“, zatim su se pojavili argumenti da treba da odraste, da treba da razmišlja o porodici. I iz ljubavi prema ženi pristao je. Nije hteo da je rastuži, nije hteo da vidi njene suze i brige. Voleo ju je – i napravio izbor. Težak izbor.
Postao je domaći, brižan otac. Istovremeno, duboko nesrećan iznutra. To je mnogima bilo primetno. Pokušao je da ostvari svoju mušku ulogu u vaspitanju sina – da ga temperira, da se bavi sportom sa njim. Ali i to mu je zabranila žena.
Posle nekoliko godina i sama je otišla kod drugog. Za ludog kaskadera koji je noću vozio svoj motocikl po gradu. Pričala je o nestaloj strasti, o tome koliko se promenio, da ga ništa ne brine i ne zanima.
Ali ko ga je učinio takvim? Ko mu je zabranio da bude muškarac u ovoj porodici? Ko mu je ucenom oduzeo sve što mu je pomoglo da bude čovek?
Sada se oporavio – i opet je isti kao pre. Još uvek osvaja vrhove, spušta se na snoubord gde nije kročila nijedna noga. Pun je energije, oči mu ponovo sijaju. Žene ga opet vole. Ali sada je porodica za njega nešto strašno. Nešto što može ponovo da mu oduzme snagu i muškost.
Ovo je često slučaj. Posle venčanja, žena pokušava da pripitomi muškarca. Za svoju pogodnost. Da ne bi brinuo gde je i kako. Da ne bi ostala udovica. I tako da je manje privlačan drugim ženama. Što je pitomiji, drugima je manje zanimljiv.
Muškarci se slažu sa ovim. Jer nisu videli druge primere – mnoge od njih su odgajale samo majke. Drugi su odrasli sa sličnim pripitomljenim ocem, lišenim moći. Oni ne razumeju cenu koju plaćaju za ovo i samo to zovu „smirenjem“. I zato što nas vole i žele da nas vide srećne.
Ali duša sve pamti i zna. I žudi za svojom nekadašnjom snagom. Čovek kao lav zatvoren u kavezu nikada neće postati kućna mačka. Može postati samo poniženi i dresirani lav. Da li ste ikada videli takve lavlje oči u zoološkom vrtu ili cirkusu? Ista stvar se dešava u muškim srcima. Srca koja su lišena svoje snage.
Nije li slučajno da u srednjim godinama skoro svaki muškarac pokušava da odbaci ovo breme i izađe na kraj? Kupuje trkački automobil, napušta ženu, radi nešto ekstremno? A ako je to nemoguće, onda barem počinje da igra kompjuterske igrice, da bi barem tamo postao heroj…
U Evropi, najbrže trkačke automobile tipa Ferari voze dede. I takođe sa velikim zadovoljstvom pritiskaju papučicu gasa. Sećajući se da su još uvek muškarci. I dalje su jaki i opasni.
Ispada da želimo da se udamo za supermena koji nas je osvojio podvizima i hrabrošću. A nama je zgodnije da živimo — naglašavam ovu reč „zgodnije“ — sa kućnim tipom koji radi nešto dosadno i bezbedno, pere sudove, pod i nikome nije zanimljiv. Čak i nama samima. Za udobnost morate da platite poštovanjem i sopstvenom srećom …
I jednima i drugima je potrebna muška snaga
Koliko god da se žene odupiru, potajno sanjaju da će muž ponovo biti isti kao pre. Neobuzdan, snažan, divlji, opasan. Da iznenada dođe kući, zagrli je divlje i kad treba “lupi šakom o sto!”…
Cenite muškarce zbog njihove muške snage. I pomozite im da postanu jači i hrabriji. Nema ništa loše u tome što ne pere sudove kod kuće. Kupite mašinu za pranje sudova – ili naučite da volite proces. Neka radi muške poslove koje niko ne može bez njega. Dela koja ga ispunjavaju snagom i energijom.
Autor: Olga Valieva
Izvor: Stil